Lideri Evropske unije su na današnjem samitu u Briselu podržali plan koji ima za cilj da ojača evropsku odbranu do kraja decenije, suočavajući se sa izazovima koje donosi ruski agresorski rat protiv Ukrajine. U saopštenju su istakli da je trenutna situacija egzistencijalni izazov za Evropu i globalnu bezbednost.
U okviru novog plana „Spremnost 2030“, koji je izradila Evropska komisija, lideri su pozvali nacionalne vlade da ubrzaju rad na konkretnim projektima koji će biti pokrenuti u prvoj polovini 2026. godine. Najvažniji prioritet biće uspostavljanje sistema odbrane od dronova, kako bi se otkrile, pratile i onesposobljavale neovlašćene letelice. Ova inicijativa dolazi nakon niza incidenata u evropskom vazdušnom prostoru, uključujući situacije blizu granica sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom.
Ova evropska odbrambena strategija biće deo šireg programa poznatog kao „Nadzor istočnog krila“, čiji je cilj jačanje odbrane duž istočne granice Evrope, kako na kopnu, tako i u vazduhu, a posebno u Baltičkom i Crnom moru, kao i suzbijanje hibridnih napada.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, iskoristio je priliku na samitu da pozove evropske zemlje da ubrzaju isporuku sistema „Patriot“ Ukrajini. On je istakao da, iako su Ukrajina i Evropa spremne da plate za ove sisteme, postoji red čekanja za isporuke. Zelenski je naglasio važnost brze isporuke, ističući da bi to moglo značajno poboljšati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc izrazio je uverenje da će evropski lideri preduzeti korake ka rešavanju pitanja korišćenja zamrznute ruske imovine, uprkos zabrinutosti Belgije. On je naglasio važnost zajedničkog pristupa u rešavanju ovog pitanja, s obzirom na trenutnu situaciju u vezi sa retkim zemnim mineralima.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, najavio je da će članice EU doneti odluku o obezbeđivanju finansijskih sredstava za Ukrajinu u periodu od 2026. do 2027. godine. Ova politička odluka je ključna za nastavak finansijske podrške Kijevu, dok se rade tehnički detalji sporazuma u saradnji sa Evropskom komisijom.
Švedski premijer Ulf Kristerson je na samitu naglasio postojanje široke podrške za korišćenje zamrznute ruske imovine, dok je belgijski premijer Bart de Vever izrazio sumnju u pravni osnov za takvu meru. De Vever je postavio tri zahteva pre nego što bi se pristupilo ovom pitanju, uključujući procenu rizika i garancije da će sve članice EU učestvovati u procesu.
Lideri EU takođe su razgovarali o klimatskim ciljevima, nastojeći da usklade ambiciozne planove sa potrebama za poboljšanjem konkurentnosti svojih kompanija. Usvajanje novog cilja za smanjenje emisija gasova do 2040. godine izaziva protivljenje nekih članica, s obzirom na prioritete u finansiranju odbrane i revitalizacije lokalnih preduzeća.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naglasila je da je prelazak na čistu ekonomiju prilika za Evropu da oživi posrnule industrije i smanji zavisnost od kineskog uvoza.
Na kraju, premijer Slovenije Robert Golob otkazao je svoje prisustvo samitu zbog bolesti, a Sloveniju će predstavljati francuski predsednik Emanuel Makron. Glavna tema samita biće očuvanje konkurentnosti evropske privrede uz ispunjavanje zelene tranzicije i nastavak vojne i finansijske podrške Ukrajini, uključujući planirani zajam od 140 milijardi evra.
