Crna Gora se suočava sa značajnim izazovima vezanim za svoje članstvo u NATO-u, koje je postalo tema rasprave među političarima i građanima. Odluka da Crna Gora u narednih deset godina mora izdvajati značajna sredstva za potrebe Alijanse izazvala je kritike, a predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević smatra da je to „ravno gašenju požara kanisterima benzina“. On je pozvao na raspisivanje referenduma kako bi građani izrazili svoje mišljenje o ovom budžetskom opredeljenju.
Knežević je naglasio da država koja se suočava sa brojnim problemima, poput nedostatka adekvatnih puteva, bolnica, škola i vrtića, ne bi trebala da proslavlja povećanje izdataka za NATO. Prema njegovim rečima, iznos od 460 miliona evra za vojnu Alijansu treba preispitati, posebno u svetlu ekonomskih potreba Crne Gore. On je istakao da bi, kao što to čine i druge evropske zemlje, i crnogorski građani trebali da budu uključeni u odlučivanje o ovako važnim pitanjima.
U istraživanju koje je Knežević spomenuo, manje od 50% građana podržava članstvo Crne Gore u NATO, što ukazuje na opadajuću podršku. Pored toga, podsetio je javnost na političke okolnosti koje su prethodile ulasku Crne Gore u NATO 2017. godine, kada su on i njegovi saradnici bili lažno optuženi za planiranje državnog udara kako bi se sprečilo članstvo.
Pored toga, Knežević je ukazao na simbolične greške prilikom ceremonije učlanjenja Crne Gore u NATO, kada je postavljena pogrešna zastava. Ove greške su kasnije ispravljene, ali su izazvale dodatne kritike među opozicijom.
Nedavno je u Hagu odlučeno da se Crnoj Gori poveća godišnje izdvajanje za NATO na 5% bruto društvenog proizvoda. Ove godine, budžet za odbranu Crne Gore iznosi 161 milion evra, što je 2,6% BDP-a. Odluka sa haškog samita predviđa da članice vojnog saveza 3,5% BDP-a usmere na direktne vojne troškove, dok je 1,5% predviđeno za „šire izdatke za bezbednost“.
Prema istraživanjima, podrška članstvu u NATO-u u Crnoj Gori se izjednačila sa protivnicima. Sada 46% građana podržava članstvo, dok je 44% protiv, a 10% je neodlučno. Ova promena u percepciji može biti rezultat ekonomskih pritisaka i nezadovoljstva građana sa trenutnom situacijom u zemlji.
Crna Gora, kao mala država, suočava se sa izazovima u ostvarivanju ravnoteže između svojih unutrašnjih potreba i obaveza prema NATO-u. Mnogi građani izražavaju zabrinutost da ulaganje stotina miliona evra u vojnu alijansu može značiti manje sredstava za ključne infrastrukturne projekte i društvene usluge.
U svetlu ovih dešavanja, Knežević je istakao da građani treba da odluče da li su prioriteti države u skladu sa njihovim potrebama. Njegov poziv na referendum može biti indikator rastuće potrebe za uključivanjem građana u odlučivanje o pitanjima koja direktno utiču na njihov život.
Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će ovo pitanje nastaviti da izaziva debate i da će odražavati šire društvene i političke tenzije u Crnoj Gori. Na kraju, odluka o članstvu u NATO-u i finansijskim obavezama prema Alijansi može imati dugoročne posledice po stabilnost i razvoj zemlje, što je dodatni razlog zašto bi građani trebali imati priliku da izraze svoje mišljenje kroz referendum.
