Izraelski arheolog Erez Ben-Josef je 2008. godine otkrio naizgled beznačajan komad „otpada“ iz gvozdenog doba, koji je doveo do otkrića do tada najjače zabeležene anomalije u Zemljinom magnetnom polju. Ben-Josef, koji radi na Univerzitetu u Tel Avivu, bio je na terenu na jugu Jordana zajedno sa geologom Ronom Šarom iz Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Šar je prikupljao arheološke uzorke kako bi rekonstruisao istoriju magnetnog polja u Levantu.
Ovaj komad troske, nastao u procesu topljenja metala, sadržao je „zapis“ o značajnom porastu jačine Zemljinog magnetnog polja pre oko 3.000 godina. U početku su mnogi geofizičari bili skeptični, s obzirom na to da takav skok intenziteta nije bio zabeležen ni u jednom postojećem modelu magnetnog polja. Ben-Josef je izjavio: „Niko nije znao kako da objasni ovako ekstremnu pojavu.“
Nakon dugogodišnjeg istraživanja i dodatnih dokaza, naučna zajednica je prihvatila postojanje ove anomalije, nazvane Levantska anomalija iz gvozdenog doba (LIAA). Između 1100. i 550. godine p.n.e., magnetno polje u oblasti današnjeg Bliskog istoka doživelo je snažne i neobjašnjive oscilacije. Ben-Josef i Šar su koristili relativno novu tehniku poznatu kao arheomagnetizam, koja omogućava naučnicima da iz arheoloških uzoraka „čitaju“ orijentaciju magnetnih čestica i rekonstruišu kako je izgledalo Zemljino magnetno polje u prošlosti.
Arheomagnetizam se oslanja na činjenicu da su naši preci tokom izrade keramike i metalnih predmeta zagrevali materijale do visokih temperatura. Tokom hlađenja, magnetno osetljive čestice u tim materijalima se usmeravaju u pravcu Zemljinog tadašnjeg magnetnog polja i „zamrzavaju“ u tom položaju. Kada se ti materijali datiraju, naučnici dobijaju precizan uvid u regionalno magnetno polje.
Ova metoda daje uvid u relativno skoriju prošlost i na mnogo većem broju lokacija, dok tradicionalne metode proučavaju stene nastale hlađenjem lave, što je ograničeno na retke trenutke u geološkoj istoriji. S obzirom na to da direktno posmatranje unutrašnjih slojeva Zemlje nije moguće, promene u magnetnom polju postaju jedini pokazatelj onoga što se dešava u jezgru.
Podaci o magnetnom polju postaju sve važniji jer istraživanja sugerišu da Zemljino magnetno polje slabi. Slabljenje ovog polja može imati ozbiljne posledice, kao što su poremećaji u radu satelitskih veza i smanjena odbrana od zračenja iz svemira, što može povećati rizik od raka.
Uprkos izazovima, interesovanje za arheomagnetizam raste. Ova tehnika je relativno skupa i zahteva vreme i znanje. Na primer, jedan visoko precizan magnetometar može koštati između 700.000 i 800.000 dolara. Zbog toga 90% podataka u globalnoj bazi „Geomagia50“ potiče iz Evrope, dok Afrika nema dostupne magnetometre.
Otkrivanje Levantske anomalije preispitalo je dosadašnje razumevanje o tome koliko snažno magnetno polje može biti. Na primer, poznata je Južnoatlantska anomalija (SAA) – područje oslabljene magnetne zaštite koje se proteže od Južne Amerike do Afrike, gde sateliti i Međunarodna svemirska stanica imaju problema sa memorijom i elektronikom.
Levantska anomalija, s druge strane, pokazuje izuzetno snažan, lokalizovan porast magnetnog polja, što naučnici još uvek ne mogu da objasne. Neki istraživači smatraju da je uzrok u „fluks zakrpi“ u spoljašnjem jezgru Zemlje, dok drugi veruju da su se formirale i raspale više takvih zakrpa ispod Levanta.
Iako se još uvek suočavamo sa mnogim nepoznanicama, jasno je da svaki novi uzorak iz prošlosti može doprineti razumevanju budućnosti, posebno u svetu u kojem zavisimo od tehnologije u orbiti. U tom kontekstu, arheomagnetizam predstavlja značajan alat za istraživanje i razumevanje promena u Zemljinom magnetnom polju.
