Letnje suše, toplotni talasi i poplave u Evropskoj uniji tokom 2023. godine doveli su do gubitaka procenjenih na 43 milijarde evra, što je dodatno smanjilo ekonomski rast bloka za pola procentnog poena. Ove informacije dolaze iz studije koja je objavljena nedavno, a koja naglašava ozbiljne posledice klimatskih promena na ekonomsku stabilnost EU.
Istraživanje, koje je sprovela organizacija Politiko, procenjuje da će dugoročni efekti klimatskih katastrofa prouzrokovati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine. Sehriš Usman, jedna od autorki studije, istakla je da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poplave, suše i šumski požari, što dodatno opterećuje ekonomske troškove za evropske regione.
Studija se fokusira na fizičku štetu na zgradama i infrastrukturi, kao i uticaj na produktivnost i efikasnost radne snage. Važno je napomenuti da su štete od šumskih požara, koji su tokom godine uništili više od milion hektara zemlje, izostavljene iz procena. Ovo ukazuje na to da su stvarni gubici verovatno još veći nego što se trenutno procenjuje.
Usman je naglasila da ovi događaji nisu samo privremeni šokovi; njihov uticaj traje kroz vreme. Na primer, poplave mogu da poremete lance snabdevanja, dok suše uništavaju poljoprivredne prinose, što sve zajedno ima dalekosežne posledice na ekonomiju.
Suše su, prema podacima studije, izazvale najveće gubitke, sa procenjenom štetom od 29,4 milijarde evra za EU ovog leta. Toplotni talasi i poplave su takođe imali značajan uticaj, sa štetom od 6,8 milijardi evra i 6,5 milijardi evra, redom. Južna Evropa, koja je posebno ranjiva na klimatske promene, pretrpela je najveće gubitke. Zemlje poput Kipra, Grčke, Malte i Bugarske su zabeležile gubitke koji su premašili 1% njihovog bruto društvenog proizvoda.
Iako su Danska, Švedska i Nemačka pretrpele relativno niže štete, učestalost i intenzitet ovih događaja, posebno poplava, takođe raste u tim regionima. Ova činjenica ukazuje na to da su klimatske promene globalni problem koji ne poznaje granice.
Ekstremni vremenski događaji postaju sve češći kako se povećava nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte, što doprinosi globalnom zagrevanju. Ova situacija dodatno komplikuje ekonomske i društvene izazove sa kojima se EU suočava.
U 2024. godini, prirodne nepogode, uključujući katastrofalne poplave u Španiji, izazvale su štetu u iznosu od 26 milijardi evra, prema podacima osiguravajuće kompanije MunichRe. Ovi podaci ukazuju na to da se trend rasta gubitaka usled klimatskih promena nastavlja i da je neophodno da se preduzmu hitne mere kako bi se ublažile posledice.
Kako klimatski izazovi postaju sve prisutniji, EU će morati da se suoči sa važnim pitanjima o tome kako se prilagoditi i odgovoriti na ove promene. Održiva politika i strategije smanjenja emisija gasova postaju ključne za zaštitu ekonomije i očuvanje životne sredine.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebno prepoznati ozbiljnost klimatskih promena i raditi na implementaciji rešenja koja će omogućiti očuvanje resursa, stabilnost ekonomije i zaštitu životne sredine. Samo zajedničkim naporima i strateškim planiranjem možemo se suočiti sa ovim izazovima i stvoriti bolju budućnost za sve nas.
