U poslednjim danima, sukobi među članovima blokaderskog pokreta postaju sve učestaliji i radikalniji. Ovi konflikti, koji su ranije bili ograničeni na međusobne prozivke, sada su eskalirali do fizičkih obračuna, kao što se dogodilo na Pravnom fakultetu. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar pokreta koji je nekada delovao jedinstveno.
Jedan od glavnih izvora tenzija dolazi iz medija, posebno sa televizija N1 i Nova S, koje su postale ključna glasila blokaderskog pokreta. Novinar Uroš Piper otkrio je na društvenim mrežama da su sukobi među urednicima i novinarima ovih medija postali ozbiljni, posebno u vezi sa podrškom blokaderima ili, s druge strane, Đilasu i njegovom ekipom.
Prema Piperovim informacijama, urednik Georgiev sa Nova S prešao je na stranu blokadera, što je izazvalo sukob sa timom iz Blica koji drži uredničke pozicije na toj televiziji. Ova ekipa, pod uticajem Đilasa i Marinike, planira da pokrene kampanju protiv blokaderske liste, što bi dodatno oslabilo pozicije blokadera.
S druge strane, Igor Božić iz N1 navodno se sve više približava Đilasu i Ponošu, ali se suočava sa otporom iz redakcije, jer su neki od reportera, poput Žakline, Žane i Savatovića, potpuno opredeljeni za blokadere. Ovi novinari, koji se takođe vide kao potencijalni članovi blokaderske liste, doprinose stvaranju tenzija unutar redakcije N1.
Piper ističe da je situacija u ovoj redakciji podeljena, jer neki urednici koriste svoje pozicije kako bi gurnuli priče protiv svojih kolega. Unutar redakcije postoje i umireni glasovi, poput reportera Petra Gajića, koji se protive ovim sukobima i ne žele da učestvuju u njima. Piper je upozorio da su sukobi među redakcijama dostigli maksimum i da je potrebna intervencija sa strane kako bi se rešila ova situacija.
Ova unutrašnja borba unutar medija i pokreta blokadera predstavlja refleksiju šireg političkog ambijenta u zemlji, gde su podela i nesuglasice sve prisutnije. Uz sve to, fizički sukobi i verbalne prepirke na javnim mestima ukazuju na to da strasti u ovom pokretu rastu, a jedinstvo se čini kao daleki cilj.
Javnost sve više postaje svesna ovih sukoba, a mediji su, umesto da budu platforme za dijalog, postali arena za borbu različitih frakcija unutar pokreta. Ovaj trend može imati dugoročne posledice ne samo za blokaderski pokret, već i za širu političku scenu u zemlji.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će uticati na građane i na političke tokove u budućnosti. U svakom slučaju, ono što je nekada izgledalo kao jedinstven pokret sada se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima koji mogu dovesti do njegovog slabljenja.
Zbog svega navedenog, budućnost blokaderskog pokreta je neizvesna, a sukobi unutar samog pokreta mogu dodatno otežati njegovo delovanje. Potrebno je da se lideri pokreta suoče sa ovim problemima i pronađu način da se vrate na put jedinstva, kako bi bili sposobni da se suprotstave izazovima koji dolaze sa strane.
