Lešnik je jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, a od početka godine zabeležio je porast cene za više od trećine na globalnom nivou. Ovaj trend je delom uzrokovan hladnim aprilom u Turskoj, zemlji koja je jedan od najvećih proizvođača lešnika, gde su uništeni mnogi cvetovi lešnika. Ova situacija može dodatno uticati na cenu čokolade, s obzirom na to da je lešnik jedan od ključnih sastojaka u mnogim čokoladnim proizvodima. Pored toga, cena kakaa, koji je takođe osnovni sastojak čokolade, raste već nekoliko godina.
U Srbiji, lešnik postaje sve značajniji u proizvodnji, sa našom zemljom koja se trenutno nalazi na četvrtom mestu u Evropi po proizvodnji lešnika, sa oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. Ovaj broj je dvostruko veći nego pre pet godina, a trend rasta se nastavlja. Prosečan prinos lešnika u Srbiji iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz primenu savremenih agrotehničkih mera prinos može biti i veći od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu, veleprodajna cena očišćenog jezgra lešnika kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok se u maloprodaji cena kreće oko 800 dinara po kilogramu.
Za proizvođače koji ostvaruju prinos od oko dve tone po hektaru, godišnja zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada, koji može biti i do 50 godina, čini lešnik jednom od najisplativijih kultura u voćarstvu. Iako Srbija ima potencijal za proizvodnju, trenutna domaća proizvodnja ne pokriva u potpunosti potrebe tržišta. Zbog toga Srbija uvozi lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara godišnje, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što je povećanje od 25% u odnosu na prethodnu godinu.
S druge strane, izvoz lešnika iz Srbije beleži značajan rast. U 2022. godini izvezeno je 1.428 tona očišćenog lešnika, dok je u 2023. godini vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što predstavlja skok od 252% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnika je Italija, koja ima razvijenu konditorsku industriju i stalnu potražnju za kvalitetnim jezgrima.
Ova situacija ukazuje na to da Srbija ne samo da može smanjiti zavisnost od uvoza, već i povećati svoj izvoz. Uz podršku državnih subvencija i IPARD programa, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda Srbije u budućnosti.
Stručnjaci savetuju da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu, s obzirom na rastuće potrebe tržišta kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Konditorska industrija, suočena sa porastom cena i lošom berbom, traži veće količine lešnika. Uzgajivači treba da budu svesni prednosti i mana uzgoja lešnika. Prednosti uključuju visoku potražnju, jednostavnu tehnologiju uzgoja, kao i dug vek trajanja zasada. Lešnik može da se uzgaja i na mestima gde druge voćne vrste ne uspevaju.
Međutim, osnovna mana proizvodnje lešnika jeste to što zahteva strpljenje – komercijalni prihodi počinju tek nakon 6 do 7 godina. Takođe, uzgajivači treba da budu spremni na izazove kao što su manjak sunca ili prekomerna kiša, kao i štetočine koje mogu uticati na prinos. Ipak, sa prinosom od 2-3 tone po hektaru i maloprodajnom cenom od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik može obezbediti sigurnu dobit i postati porodični biznis koji traje decenijama.
