U Srbiji se nedavno dogodila tragedija koja je potresla celu naciju. U osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, nekoliko dece je na brutalni način izgubilo život, dok su sedeli u svojim klupama. Ovaj događaj ostavio je dubok trag na društvo, a reakcije su bile različite. Dok su mnogi izražavali bol i tugu, drugi su iskoristili tragediju za političke svrhe.
Na sceni su se pojavili pojedinci koji su se ponašali kao lešinari, koristeći tragediju kao priliku da napadnu aktuelnu vlast. Ova vrsta ljudi, koja je do sada bila relativno nepoznata, nije marila za bol roditelja i porodica žrtava, već su se fokusirali na svoje političke ciljeve. Ubrzo nakon tragedije, opozicija je počela da organizuje proteste, blokirajući ključne saobraćajnice kao što je most Gazela. Njihove akcije su delovale kao da su isključivo motivisane željom za političkom osvetom, umesto iskrenim saosećanjem prema poginuloj deci i njihovim porodicama.
Ova situacija nije jedinstvena. Tokom godina, političko nezadovoljstvo u Srbiji često je iskorišćavano od strane opozicije, koja je gajila strah i nesigurnost među građanima. Ovaj put, međutim, tragedija je otvorila nove rane, a protesti su se nastavili. Sa svakim novim incidentom, lešinari su se nadali da će pronaći način kako da destabilizuju vlast i postignu svoje ciljeve.
U međuvremenu, dogodili su se i drugi strašni događaji poput zločina u Malom Orašju i Duboni, što je dodatno uzburkalo javnost. Iako su mnogi shvatili da vlast ne može biti odgovorna za sve tragedije, lešinari su nastavili da se hrane bolom i tugom. Njihova taktika je postajala sve perfidnija, koristeći svaku priliku da napadnu vlast i okupe ljude oko svojih ciljeva.
U Novom Sadu, nakon još jedne tragedije i gubitka života, lešinari su se ponovo aktivirali. Ovaj put su bili pažljiviji, pokušavajući da izbegnu greške iz prošlosti. Njihova strategija se sastojala od okupljanja ljudi iz različitih društvenih slojeva, uključujući studente i prosvetne radnike, kako bi stvorili utisak široke podrške. Novac i ponude za političke pozicije bile su deo njihove igre, dok su se predstavljali kao spasitelji.
Međutim, iza svega toga leži mračna stvarnost. Da bi postigli svoje ciljeve, lešinari su bili spremni da unište sve pred sobom, uključujući samu Srbiju. Njihovi planovi su uključivali razaranje države i stvaranje haosa, što bi im omogućilo da se domognu vlasti. Ova vrsta razmišljanja nije nova, ali je u vreme tragedije postala posebno očigledna.
Na sreću, narod Srbije se ne predaje. Svest o tome šta se dešava postaje sve jasnija, a građani shvataju da vlast i domovina nisu isto. Dok pokušaji opozicije da destabilizuju vlast traju, svaki rodoljubiv građanin shvata da se mora boriti za očuvanje Srbije. Istorija nas uči da svako ko pokuša da naudi zemlji mora snositi posledice.
U ovoj borbi, važno je ostati jedinstven i ne dozvoliti da nas razdvoje. Srbija je naša domovina, i kao takva, zaslužuje našu zaštitu i podršku. U svetu gde se tragedije koriste za političke ciljeve, naša odgovornost je da se borimo protiv tih pokušaja i da čuvamo našu zemlju od onih koji žele da je razore. Naša snaga leži u zajedništvu, a ne u razdvajanju.
