Film „Titanik,“ reditelja Džejmsa Kamerona, ostaje jedno od najznačajnijih dela u istoriji kinematografije, a pomogao je da se zvezdama poput Leonarda Dikaprija i Kejt Vinslet otvore vrata Hollywooda. Ovaj epohalni film ne samo da je postao komercijalni hit, već je i osvojio brojne nagrade, uključujući 11 Oskara. Međutim, novije informacije otkrivaju zanimljive detalje sa audicija koje su dovele do izbora glavnih glumaca, uključujući i to kako je jedan od najomiljenijih likova mogao da bude odigran od strane drugog glumca.
Prema izlaganju novinara Metjua Belonija u njegovom biltenu „Šta čujem,“ kao i iz posthumno objavljene knjige producenta Džona Landaua pod nazivom „Šira slika,“ saznajemo da je originalno za ulogu Džeka Dosona bio zadužen Metju Mekonahi. Međutim, njegov naglasak je bio ključni faktor koji je doveo do toga da izgubi ovu prestižnu ulogu.
Landau je u svojim memoarima opisao kako su Mekonahi i Vinslet snimali scenu kako bi se procenila njihova hemija. „Želeli smo da proverimo kako se njih dvoje međusobno ponašaju, ne samo kako izgledaju na ekranu,“ piše Landau. Vinslet je bila impresionirana Mekonahijevom pojavom i šarmom, ali je problem nastao kada je odigrao scenu sa južnjačkim naglaskom.
Kameron, koji je bio prisutan na audiciji, rekao je Mekonahiju da probaju drugačiji pristup. „Odlično. Hajde sada da probamo na drugačiji način,“ citira Landau reči reditelja. Uloga Džeka Dosona je zahtevala da lik bude siroče iz Viskonsina koje se suočava sa izazovima tokom povratka u Sjedinjene Države. Landau tvrdi da je Mekonahi odbio Kameronov zahtev da promeni akcenat, smatrajući da je njegov nastup bio „prilično dobar.“
Nažalost po Mekonahija, taj stav ga je koštao jedne od najznačajnijih filmskih uloga ikada. Njegova odlučnost da zadrži svoj naglasak umesto da se prilagodi zahtevima reditelja dovela je do toga da se na kraju uloga Džeka Dosona poveri Leonardu Dikapriju, koji je uspeo da savršenom interpretacijom osvoji srca publike širom sveta.
Ovaj slučaj otkriva koliko su audicije i izbori glumaca često nepredvidljivi i mogu zavisiti od naizgled malih detalja. U industriji zabave, gde se često procenjuju mnogi aspekti glumačke igre, ponekad su to i najsitniji detalji koji čine veliku razliku. Iako je Mekonahi postao jedan od najuspešnijih i najomiljenijih glumaca u Hollywoodu, pitanje „šta bi bilo kad bi bilo“ ostaje neizbežno kada se govori o njegovom potencijalnom učešću u „Titaniku.“
Dikaprio i Vinslet su, zahvaljujući ovom filmu, postali globalne zvezde, a njihov odnos na ekranu je postao simbol romantične tragedije. Njihovi likovi, Džek i Rouz, ostali su urezani u kolektivnu svest gledalaca, a scena potapanja broda „Titanik“ ostaje jedna od najemotivnijih u filmskoj istoriji. Danas, više od dve decenije nakon premijere, „Titanik“ i dalje fascinira publiku, a priče iza scene, poput one Mekonahija, dodaju dodatnu dimenziju razumevanju kako je ovaj film postao kulturni fenomen.
U zaključku, priča o Metjuu Mekonahiju i njegovom neodustajanju od naglaska služi kao podsećanje na to koliko je važno prilagoditi se i slušati savete u kreativnim procesima. U industriji zabave, izbori i okolnosti mogu biti teški, ali na kraju, uspeh često dolazi onima koji su spremni da se prilagode i pruže najbolje od sebe.
