Domaći pčelari se suočavaju sa sve ozbiljnijom krizom zbog preplavljenosti tržišta uvezenim i falsifikovanim medom, što drastično snižava cenu pravog proizvoda. Mnogi proizvođači više ne mogu da pokriju ni osnovne troškove rada, a opstanak pčelarstva u Srbiji je ozbiljno ugrožen. Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, pčelarstvo nije važno samo zbog meda, već i zbog oprašivanja koje ima procenjenu godišnju vrednost od oko 566 miliona evra.
Uprkos ovoj vrednosti, otkupna cena meda stagnira, dok troškovi proizvodnje konstantno rastu. Cena bagremovog meda na otkupu trenutno se kreće oko 4,5 evra po kilogramu, što je na granici isplativosti. Najniža proizvodna cena u Srbiji iznosi oko 3,5 evra, a od 2011. do kraja 2023. godine proizvodnja meda poskupela je za 43%. Dodatno poskupljenje od oko 12% zabeleženo je i u poslednje vreme, što dodatno komplikuje situaciju za domaće pčelare.
Falsifikati su poseban problem, jer se njihova cena na tržištu kreće već od 1,3 evra po kilogramu, što je višestruko manje od stvarne cene proizvodnje. Živadinović smatra da se radi o organizovanim međunarodnim falsifikatorima koji koriste napredne metode kako bi zaobišli postojeće analize kvaliteta. Ova situacija ne samo da ugrožava pčelare, već i zdravlje potrošača, koji često nisu svesni da kupuju lažni proizvod.
Na evropskom nivou se takođe vodi borba protiv falsifikovanog meda. Evropska unija je formirala radnu grupu koja ima za cilj razvoj pouzdane metode ispitivanja autentičnosti meda, što bi omogućilo potpunu sigurnost potrošača. Trenutno je dokazivanje falsifikata izuzetno složen proces koji zahteva veliki broj analiza, što dodatno otežava situaciju.
Živadinović podseća da je Srbija ranije imala laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane koja je, tokom samo nekoliko dana rada, na granici zaustavila oko 200 tona falsifikovanog meda. Međutim, njen prestanak rada smatra se posledicom straha od širih otkrića, ne samo u sektoru meda, već i u drugim prehrambenim proizvodima poput vina i rakije.
Ova situacija stvara sve veći pritisak na domaće pčelare koji se bore da opstanu na tržištu. Mnogi od njih se odlučuju na smanjenje proizvodnje ili čak potpuno napuštanje pčelarstva, što može imati dugoročne posledice ne samo za njih, već i za celokupni ekosistem. Oprašivanje koje obavljaju pčele je ključno za poljoprivredu i očuvanje prirode, a smanjenje broja pčela može dovesti do smanjenja prinosa u mnogim kulturama.
Pored ekonomske krize, pčelari se suočavaju i sa problemima poput bolesti pčela i klimatskih promena, koje dodatno komplikuju situaciju. U takvim uslovima, važno je da se preduzmu koraci kako bi se zaštitilo pčelarstvo kao grana koja je od suštinskog značaja za održavanje biodiverziteta i sigurnosti hrane.
U svetlu ovih izazova, potrebna je hitna reakcija i podrška kako bi se pomoglo domaćim pčelarima da prežive. Ulaganja u edukaciju, unapređenje proizvodnje i jačanje tržišne pozicije su ključni faktori za opstanak ovog sektora. Takođe, potrošači imaju važnu ulogu u izboru autentičnih proizvoda, čime mogu podržati domaće pčelare i doprineti očuvanju prirodnih resursa.
U zaključku, domaće pčelarstvo se suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju zajednički napor svih aktera, uključujući vladu, pčelare i potrošače. Samo zajedničkim delovanjem možemo osigurati opstanak pčelarstva u Srbiji i očuvanje zdravlja naše prirode.
