Aleksa Bečić, potpredsednik Vlade Crne Gore i lider Demokrata, najavio je da će se situacija oko brigadnog generala Zorana Lazarevića, načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore (VCG), razjasniti 8. juna, kada Lazarević stiče pravo na penziju. Bečić je istakao da predsednik države, Jakov Milatović, već mesecima nije odobrio predlog vojnog ministra Dragana Krapovića da se završi mandat Lazareviću i omogući izbor njegovog naslednika. Ova situacija, smatra Bečić, nije dobra, a razlozi za to su složeni.
Naime, Bečić se osvrnuo na događaje iz početka 2022. godine, kada je nova vlada Dritana Abazovića smenila generala Đurovića, koji je bio postavljen na funkciju krajem 2021. godine. Tada je, zahvaljujući odluci bivšeg predsednika Mila Đukanovića, došlo do postavljanja Lazarevića, koji je bio favorit Milatovića. Krapović je pokušao da se dogovori oko kadrovskih promena, ali su se u tom procesu isprečili Milatovićevi stavovi. Bečić veruje da će se situacija na kraju razjasniti, naročito s obzirom na to da je Lazareviću produžena vojna služba do 8. juna 2023. godine.
U vezi sa razrešenjem Lazarevića, Krapović je predložio postavljanje pukovnika Miodraga Vuksanovića kao novog načelnika Generalštaba, međutim, ovo pitanje nije razmatrano. Vuksanović je trenutno nacionalni predstavnik Crne Gore u NATO-u i ima bogato vojno iskustvo. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu, kao i komandno-štabnu školu i Školu nacionalne odbrane u SAD.
Prema Zakonu o VCG, načelnika Generalštaba postavlja i razrešava Savet na predlog vojnog ministra. Savet odbrane se sastoji od šefova države, Skupštine i Vlade, a odluke donosi jednoglasno. U ovom slučaju, Milatović se usprotivio Krapovićevom predlogu za razrešenje Lazarevića, dok su preostala dvojica članova Saveta, šef parlamenta Andrija Mandić i premijer Milojko Spajić, podržali ministra odbrane.
Zakon o VCG predviđa da profesionalno vojno lice može služiti najduže 40 godina i da u trenutku prestanka službe mora imati najmanje 55 godina života. Zoran Lazarević, rođen 4. decembra 1967. godine, u vojsci je od 21. jula 1990. godine i ispunjava sve uslove za prestanak službe. Načelnikom Generalštaba postavljen je u junu 2022. godine. U svojoj biografiji, Lazarević navodi da je završio Vojnu akademiju kopnene vojske u Beogradu i Zadru 1990. godine, kao i da je završio komandno-štabno i generalštabno usavršavanje u Beogradu 2002. i 2009. godine.
Ova situacija sa Zoranom Lazarevićem i njegovim mandatom otvara pitanja o političkim previranjima unutar vojnog vrha Crne Gore, kao i o načinu na koji se donose odluke koje se tiču vojne strukture. Očigledno je da postoje različiti pogledi unutar vlade i vojnog vrha o tome ko bi trebao da bude na čelu Generalštaba, a to može uticati na stabilnost i efikasnost vojske.
Bečićeve izjave sugerišu da će se situacija morati razjasniti u bliskoj budućnosti, posebno s obzirom na to da Lazarević uskoro stiče pravo na penziju. Očekuje se da će se nakon njegovog odlaska otvoriti prostor za nove kadrove i moguće promene u vojnim strukturama, što može doneti nove izazove i prilike za Crnu Goru.
Sve ovo ukazuje na to da je budućnost vojnog rukovodstva u Crnoj Gori u velikoj meri povezana sa političkim odlukama i previranjima, što može imati dugoročne posledice na bezbednost i stabilnost zemlje.
