Nestašica memorijskih čipova, koja je ključna za rad AI data centara, nastaviće se tokom 2026. i 2027. godine, kako je nedavno izjavio izvršni direktor kompanije Sinopsis, Sasin Gazi. Ova informacija dolazi u trenutku kada je veštačka inteligencija sve prisutnija, a potražnja za njenim resursima raste eksponencijalno.
Prema izjavama Gazi, snažan talas ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju doveo je do toga da se većina proizvodnih kapaciteta memorije usmerava ka AI sistemima. U međuvremenu, drugi sektori, kao što su pametni telefoni, laptopovi i potrošačka elektronika, ostali su bez dovoljnog snabdevanja. Ova situacija je posebno izražena u potražnji za HBM (High Bandwidth Memory) memorijom, koja je postala neophodna komponenta savremenih AI servera.
Kako se nastavlja izgradnja novih data-centara uz ulaganja od nekoliko desetina milijardi dolara, cene memorijskih čipova su značajno porasle. Stručnjaci iz industrije predviđaju da će ovaj trend rasti i tokom narednih godina. Najveći proizvođači memorije, kao što su Samsung, Micron i SK Hynix, planiraju širenje kapaciteta, ali je potrebno najmanje dve godine da nove fabrike počnu sa radom. To implicira da se tržište neće brzo stabilizovati.
Za razliku od prethodnih ciklusa nestašice i viška ponude, neki analitičari aktuelni period opisuju kao „superciklus“. U ovom superciklusu, dugoročna strukturalna potražnja, predvođena veštačkom inteligencijom, nadmašuje kratkoročne korekcije ponude. Ovo ukazuje na to da bi nestašica mogla potrajati i duže nego što se ranije očekivalo.
Finansijski direktor kompanije Lenovo, Viston Čeng, takođe je potvrdio da se očekuje dalji rast cena memorije. Proizvođači računara će verovatno preneti deo povećanih troškova na potrošače, posebno u nižem cenovnom segmentu elektronike. To bi moglo značiti da će obični korisnici biti suočeni sa višim cenama elektronskih uređaja, dok se snažna potražnja za AI resursima nastavlja.
Uprkos ovim izazovima, industrija veštačke inteligencije i dalje se razvija. Očekuje se da će mnoge kompanije nastaviti da ulažu u AI, a to će samo dodatno povećati pritisak na tržište memorijskih čipova. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da AI tehnologije postaju sve važnije i da je potražnja za njima u stalnom porastu. Kako se digitalizacija i automatizacija nastavljaju, očekuje se da će AI igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti tehnologije.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će nestašica memorijskih čipova imati dugoročne posledice na različite sektore. Od potrošačke elektronike do industrijskih aplikacija, svi će morati da se prilagode novim uslovima tržišta. U tom smislu, kompanije koje se bave razvojem AI tehnologija možda će morati da preispitaju svoje strategije kako bi ostale konkurentne.
S obzirom na to da se očekuje da će nestašica memorijskih čipova trajati do 2027. godine, važno je da industrija pronađe načine za povećanje proizvodnih kapaciteta i efikasnosti. U suprotnom, mogli bismo svedočiti daljem rastu cena i smanjenju dostupnosti proizvoda na tržištu.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu memorijskih čipova predstavlja izazov, ali i priliku za inovacije i razvoj novih tehnologija. Sa stalnim napretkom u oblasti veštačke inteligencije, industrija je suočena sa izazovima koje mora prevazići kako bi se obezbedila održiva budućnost. S obzirom na sve navedeno, jasno je da će se borba za resurse nastaviti, a sa njom i potreba za prilagođavanjem i inovacijama u tehnologiji.
