Lešnik, kao jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, beleži značajan porast cene na globalnom nivou, koji je od početka godine premašio trećinu. Hladan april u Turskoj, koji je doveo do uništenja mnogih cvetova lešnika, dodatno je pogoršao situaciju, što posebno utiče na proizvođače čokolade. U tom kontekstu, cena čokolade, koja se već suočila sa poskupljenjem zbog rasta cena kakaa, može dodatno rasti.
S obzirom na trenutnu situaciju, Srbija se u poslednjih nekoliko godina sve više afirmiše kao značajan proizvođač lešnika u Evropi. Prema najnovijim podacima, Srbija se nalazi na četvrtom mestu, sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. Ovaj broj je dvostruko veći nego pre pet godina, a trend rasta se i dalje nastavlja.
Prosečan prinos lešnika u Srbiji iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz primenu savremenih agrotehničkih mera i navodnjavanje, prinos može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu, veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju od 500 do 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.
Za proizvođače koji postignu prinos od oko dve tone po hektaru, potencijalna zarada može biti i do 10.000 evra, a u posebno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada, koji može iznositi do 50 godina, čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što se odražava u sve većem broju novih zasada širom Srbije.
Iako Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju lešnika, domaća proizvodnja još uvek ne pokriva sve potrebe tržišta. Stoga Srbija godišnje uvozi lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolar po toni, što predstavlja povećanje od 25% u odnosu na prethodnu godinu.
S druge strane, izvoz lešnika iz Srbije takođe beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, dok je u 2023. godini vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnika je Italija, koja ima razvijenu konditorsku industriju i dugogodišnju potražnju za kvalitetnim jezgrima.
Ova situacija ukazuje na to da Srbija ne samo da može smanjiti zavisnost od uvoza, već i da poveća izvoz lešnika. Uz podršku državnih subvencija i IPARD programa, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda Srbije.
Povećana potražnja za lešnicima, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, sugeriše da je ulaganje u uzgoj lešnika perspektivna prilika za zaradu. Stručnjaci ističu da konditorska industrija, suočena sa rastućim cenama i lošim berbama, traži veće količine lešnika.
Ipak, uzgoj lešnika ima svoje prednosti i mane. Prednosti uključuju visoku upotrebnu vrednost i potražnju, kao i relativno jednostavnu tehnologiju uzgoja. Drveće lešnika može da živi preko 50 godina, a plodovi se lako čuvaju. Takođe, lešnik uspeva na mestima gde druge voćne vrste ne mogu.
Međutim, osnovna mana proizvodnje lešnika je što zahteva strpljenje. Komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina, što znači da je potrebno sačekati na povrat uloženih sredstava. Uz to, uzgajivači treba da budu svesni da manjak sunca, prekomerne kiše ili štetočine mogu uticati na prinos. Ipak, uz prinos od 2-3 tone po hektaru i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik može garantovati sigurnu dobit, čineći ga potencijalno održivim porodičnim biznisom.
