Investitori iz Evropske unije su prošle godine investirali oko milijardu evra u nekretnine u Grčkoj, što ukazuje na značajan interes stranih kupaca za stanove i kuće u velikim gradovima i na popularnim ostrvima. Ovaj porast ulaganja može se delimično pripisati programu Zlatna viza, koji podstiče strance na preseljenje u Grčku i ulaganje u nekretnine. Najtraženiji su stanovi površine od 50 kvadratnih metara, koji su pogodni za odmor, stanovanje ili izdavanje.
Ipak, kada je reč o bruto prinosu od izdavanja, Grčka se suočava s konkurencijom iz Italije i Turske. Prema analitičaru Mihaelu Blažekoviću, Italija nudi prosečan prinos od 7,5%, dok Turska ima prinos od 7,4%, dok Grčka beleži nešto niži prinos od 4,6%. Za investicije od 500.000 evra, moguće je nabaviti više kvadratnih metara u Turskoj nego u Italiji, dok se prinosi na nekretnine u tim zemljama ne razlikuju mnogo. U Italiji se za taj iznos može kupiti 142 kvadrata, dok se u Istanbulu može dobiti čak 375 kvadrata.
Cene nekretnina u Grčkoj su u porastu, s rastom od 6% u poslednjih godinu dana, dok Italija beleži rast od 4,5%. U slučaju da investitor uloži 500.000 evra, potencijalna godišnja renta u Italiji iznosi oko 37.500 evra, dok je u Grčkoj ta cifra manja i iznosi 23.000 evra.
Grčka se, međutim, još uvek oporavlja od duže stagnacije na tržištu nekretnina. Nakon krize, vlada je 2019. godine uvela novu poresku politiku kako bi oživela sektor. U poslednje dve godine, Grčka je doživela značajan porast stranih investicija, sa neto iznosom koji je dostigao oko 2,1 milijarde evra, što čini skoro 47% svih stranih investicija.
U 2023. godini, program Zlatna viza je zabeležio rekordne prijave, sa 9.411 novih zahteva, što je za 11% više nego prethodne godine. Atina i Solun se ističu kao pouzdana tržišta sa boljim bruto prinosima od izdavanja, dok luksuzna ostrva nude veći potencijal za profit, ali i sezonske rizike.
Poreski efekti programa poput Zlatne vize, kao i posebni režimi za penzionere, dodatno stimulišu potražnju stranih kupaca. Prema Henleyjevom indeksu za 2025. godinu, Grčka se trenutno smatra najatraktivnijom destinacijom za investicije na svetu, što objašnjava rast tržišta nekretnina. Troškovi života u Grčkoj su konkurentni u odnosu na većinu zemalja EU, a cene kvadrata su i dalje pristupačne.
Na primer, u Kavali i na Halkidikiju cene kvadratnog metra kreću se od 1.600 do 2.500 evra, uz godišnji rast od 15% i 21%. Peloponez nudi povoljnije cene u osrednjim zonama, dok luksuzne lokacije dostižu cene od 6.800 do 9.400 evra. U popularnim destinacijama kao što su Mikonos i Santorini, cene kvadrata se kreću između 4.000 i 7.000 evra, uz godišnji rast od oko 15%.
U velikim gradovima poput Atine i Soluna, cene stanova se kreću od 2.250 do 2.480 evra, uz godišnji rast između 7% i 11%. Solun beleži najbrži rast, koji premašuje 12%, dok nova metro linija dodatno podstiče interesovanje za stambene četvrti.
Zlatna viza takođe nudi privlačne poreske olakšice, omogućavajući strancima da plaćaju samo 7% poreza na penziju u Grčkoj na period do 15 godina, pod uslovom da su novi rezidenti. Pravilnici su se promenili, pa je minimalna investicija za dobijanje vize u Atini, Solunu i na Kikladima povećana na 800.000 evra, dok je van tih područja minimalna investicija 400.000 evra.
Uprkos izazovima u birokratiji, interesovanje za grčki program Zlatna viza ostaje visoko. Grčka pruža jedinstven životni stil i strateške investicione mogućnosti, što čini ovo tržište privlačnim za strane investitore.
