BEOGRAD – Multimedijalni umetnik Vuk Vidor smatra da veštačka inteligencija ne može zameniti slikarstvo i izražava zabrinutost zbog trenutnog stanja umetničke scene u Srbiji. U razgovoru za Tanjug, Vidor je istakao da Srbija ima izvanredne umetnike, ali da ih nije moguće adekvatno predstaviti svetu zbog nedostatka sistema i podrške.
Vidor, srpsko-francuski stvaralac, nedavno je obeležio 20 godina svog stvaralaštva retrospektivnom izložbom „20.000 dana na zemlji“, koja je održana u Muzeju grada Beograda. Na ovoj izložbi, prikazano je više od stotinu radova, uključujući slike, crteže i skulpture, čime je započeo svoj ciklus koji se nastavlja radovima poput „Four Play“, prezentovanim na različitim lokacijama u Beogradu. Ova serija izložbi kulminira radom „Poslednji izlaz za Beograd“, koji je nedavno zatvoren.
Vidor objašnjava da umetnost shvata kao „švedski sto“, gde uzima ono što mu je potrebno u datom trenutku kako bi materijalizovao svoje ideje. Osnova njegovog stvaralaštva, kako kaže, uvek je slikarstvo, jer je to lično iskustvo koje omogućava direktnu komunikaciju sa samim sobom. Umetnik naglašava da je sve što stvara povezano sa njegovim ličnim identitetom, i da je važno biti u miru sa sobom kako bi se prenelo nešto suštinsko drugima.
Vidor kritikuje pristup nekih francuskih intelektualaca koji smatraju da umetnici prvo moraju razmišljati o svetu pre nego o sebi. On to vidi kao licemerno, jer gubitak ličnog identiteta vodi ka manipulaciji i postajanju marioneta u rukama drugih. Umesto toga, Vidor veruje da umetnici treba da teže univerzalnom kroz lični izraz.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji, Vidor ističe da ona ne može zameniti kreativni proces slikarstva, jer se umetnost oslanja na greške i eksperimente koji oblikuju umetnikov identitet. Prema njemu, veštačka inteligencija teži perfekciji, dok umetnici kroz svoje „greške“ stvaraju jedinstvene radove. Takođe, umetnik primetio da slikarstvo, iako se može raditi i digitalno, u svojoj suštini ostaje vezano za tradicionalne alate poput platna i boja.
Vidor je takođe podelio svoja zapažanja o trenutnoj situaciji u umetničkom svetu, ukazujući na to kako se umetnost često doživljava kao „hiperintelektualna“ i „hiperselektivna“, dok je umetnička praksa u Srbiji stavljena u sivo područje, zajedno sa profesijama koje nemaju veze sa umetnošću. On veruje da galerije i umetnički prostori ne bi trebali biti tretirani kao obične prodavnice ili kafane, već kao važni delovi kulturnog identiteta.
Vidor se osvrnuo i na promene u Parizu, ističući da grad više ne odražava svoju bogatu kulturološku istoriju, već postaje „prazna kutija“ sa klišejima. On kritikuje kako se francuska kultura često svodi na stereotipe, dok pravi umetnici nisu dovoljno prepoznati niti poštovani.
U zaključku, Vidor poziva na promene u pristupu umetnosti i umetnicima u Srbiji, ističući potrebu za sistemom koji bi omogućio bolju promociju i podršku umetničkom stvaralaštvu. On veruje da bi ulaganja u umetnost mogla doneti značajne koristi društvu, a da ne postoji ništa komplikovano u stvaranju mehanizama koji bi to omogućili.
