Dok pravi rat i dalje traje na istočnoj granici Evrope, lideri kontinenta su ometeni onim što se događa na zapadnoj strani. Evropski lideri u Davosu pokušavaju da nagovore Donalda Trampa da odustane od ambicije da poseduje Grenland, a za to vreme Ukrajina sve više pada u drugi plan.
Upravo to je navelo ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da razmišlja da li mu uopšte vredi da prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, prema rečima visokog ukrajinskog zvaničnika i stranog savetnika upoznatog sa stavovima Kijeva. Ovi izvori su govorili anonimno, a informacije prenosi Politico.
Evropski lideri su planirali da se ove nedelje fokusiraju na Ukrajinu i da iskoriste zakazani sastanak sa Trampom kako bi dobili ličnu podršku američkog predsednika za bezbednosne garancije posle rata u Ukrajini — mere koje Kijev smatra neophodnim da bi odvratio Kremlj od ponovnog pokretanja sukoba. Međutim, kako se diplomatski prioriteti menjaju, Kijev sve više rizikuje da bude zaboravljen, što izaziva rastuću frustraciju u Ukrajini i Evropi.
Dok Tramp pojačava pretnje da zauzme mineralima bogat Grenland, uključujući i mogućnost kaznenih tarifa za osam evropskih zemalja koje se protive njegovoj nameri, ukrajinski zvaničnici strahuju da će njihova zemlja biti zaboravljena. „U Ukrajini se vodi pravi rat sa Rusima. Grenland oduzima energiju od onoga o čemu bismo zapravo trebalo da razgovaramo. Bila bi dobra ideja da se usredsredimo na pravi rat koji se vodi“, rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide.
Dok Grenland dominira Davosom, ukrajinski zvaničnici se plaše da će tokom nedelje Evropljani biti prinuđeni da rat na istočnoj granici stave u drugi plan kako bi rešili krizu koju je izazvao Tramp. „Potrebno nam je američko i evropsko jedinstvo. Potrebno nam je da Amerika i Evropa budu zajedno, a ne da budu jedni drugima za vratom“, rekao je istaknuti ukrajinski poslovni lider.
Transatlantski spor oko Grenlanda dolazi u kritičnom trenutku rata u Ukrajini. Rusija razara ukrajinsku energetsku infrastrukturu intenzivnim baražima raketa i dronova. Kako se zima nastavlja, a temperature padaju ispod minus 20 stepeni Celzijusa, raste zabrinutost u Kijevu kako zemlja može da izdrži bez znatno veće pomoći zapadnih saveznika, uključujući Sjedinjene Države, posebno kada je reč o protivvazdušnoj odbrani.
„Ova zima se razlikuje od prethodne tri ratne zime iz nekoliko razloga. Kako se elektrane i trafostanice neprestano gađaju, sve ih je teže popravljati. Ispaljuju sve što imaju kako bi uništili energetsku infrastrukturu. Imamo samo tri ili četiri sata struje tokom dana. A zbog prekida u snabdevanju grejanjem, čitavi stambeni blokovi ostajali su bez toplote i po nedelju dana“, rekao je Maksim Timčenko, generalni direktor ukrajinske energetske kompanije DTEK.
Dok je Evropa zaokupljena raspravama o Grenlandu, mnogo toga zbog čega su ukrajinski zvaničnici došli u Davos biva potisnuto rastućim strahovima o budućnosti bezbednosnog poretka predvođenog Sjedinjenim Državama, koji je Evropu održavao bezbednom od kraja Drugog svetskog rata. Trampovi zvaničnici su takođe bili fokusirani na Grenland, a Zelenski je, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, imao poteškoća da obezbedi zakazani termin za bilateralni sastanak sa Trampom.
Prema rečima jednog republikanskog stručnjaka za spoljnu politiku, Zelenski je veoma zainteresovan za sastanak uživo, ali je naišao na nevoljnost Bele kuće. „Zelenski bi se uvek sastao sa Trampom jer smatra da koristi nadmašuju troškove i da, ako on s Trampom ne komunicira, to čine drugi“, rekao je on.
Očekuje se da će ukrajinski i američki zvaničnici nastaviti dijalog u Davosu, ali sada postoje samo nejasni planovi za potpisivanje sporazuma o ekonomskoj obnovi između Sjedinjenih Država i Kijeva, koji je trebalo da bude potpisan ove nedelje. Sve ratobornija Trampova retorika, uključujući njegovu izjavu da se više ne oseća obaveznim da razmišlja „isključivo o miru“, podstakla je paniku u Evropi. „Ne mislimo da je budućnost svetla ni za koga od nas“, rekla je finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen.
