Bivši gradonačelnik Cetinja, Jovan Markuš, i aktivista za ljudska prava, Aleksandar Saša Zeković, podneli su prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu Crne Gore. Ova prijava se odnosi na krivična dela protiv čovečnosti koja su, prema njihovim navodima, počinili nepoznati starešine i pripadnici Desete crnogorske udarne brigade. U prijavi se pominje da su ta dela učinjena na štetu 28 osoba tokom novembra 1944. godine.
Prema Zekovićevim rečima, nakon oslobađanja Cetinja od strane partizanskih jedinica 13. novembra 1944. godine, pripadnici Desete crnogorske brigade su sa unapred pripremljenim spiskom odveli 28 građana iz njihovih domova. Ove osobe su, bez suđenja, streljane u dve grupe 14. i 15. novembra 1944. godine. Među ubijenima su bile i četiri žene. Zeković naglašava da su planirane daljnje likvidacije nevinih civila, ali su one sprečene kada je informacija o njima dospela do partijskog vrha.
Markuš ukazuje na to da je ovaj događaj označio početak sunovrata građanskog Cetinja, iz kojeg se, kako navodi, ne može izvući. On ističe da pogubljeni građani nisu pripadali nijednoj od zaraćenih strana, čime se dodatno naglašava bezumnost zločina koji je izvršen.
Prijava koju su podneli Markuš i Zeković dolazi u trenutku kada je tema ratnih zločina i odgovornosti za njih ponovo postala aktuelna u Crnoj Gori i šire. Ova inicijativa se ne može posmatrati kao deo bilo kakvog revizionizma ili nacionalizma, kako naglašava Zeković, već kao potreba za pravdom i istinom o prošlosti koja je i dalje prisutna u kolektivnoj svesti.
U poslednjim decenijama, pitanje ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji i dalje je veoma osetljivo. Mnogi zločini su ostali nerasvetljeni, a porodice žrtava traže pravdu. Ova prijava može biti deo šireg trenda u društvu koje se bori za suočavanje sa prošlošću.
U Crnoj Gori, kao i u drugim post-jugoslovenskim državama, proces pomirenja se suočava sa brojnim izazovima. Mnogi građani su pogođeni ratnim traumama i nasiljem iz prošlosti. Stoga je važno da se ovi događaji ne zaborave i da se pravda zahteva, kako bi se izgradila stabilnija i pravednija budućnost.
Markuš i Zeković svojim delovanjem žele da skrenu pažnju na zločine koji su se dogodili tokom Drugog svetskog rata, a koji su često zanemareni ili zaboravljeni u kolektivnoj svesti. Njihova prijava može poslužiti kao podsticaj za dalja istraživanja i procesuiranje ratnih zločina, čime bi se možda moglo doći do nekih odgovora i pravde za žrtve.
Dok se Crna Gora suočava sa sopstvenim pitanjima identiteta i prošlosti, važno je da se svi glasovi čuju i da se ne zaborave patnje nevinih ljudi. Ova prijava može biti samo početak šireg dijaloga o prošlosti koji je neophodan za izgradnju budućnosti zasnovane na pravdi i pomirenju.
U kontekstu šireg društvenog pokreta za ljudska prava, ovakve inicijative mogu doprineti jačanju svesti o važnosti pravde i odgovornosti za zločine. Potrebno je osigurati da se glasovi žrtava čuju i da se njihov bol ne zaboravi. Samo tako možemo stvoriti temelje za mirnu i pravednu budućnost za sve građane Crne Gore.
