FRANKFURT – Plata predsednice Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard je više od 50 odsto veća nego što je objavljeno iz ECB, što je čini najplaćenijom zvaničnicom Evropske unije, prenosi danas Fajnenšel tajms.
Prema rečima ovog uglednog lista, puna plata predsednice ECB Kristin Lagard je više od 50 odsto veća od njene zvanično objavljene plate. Ova situacija dodatno ističe njenu poziciju kao najplaćenije zvanične ličnosti u Evropskoj uniji. Fajnenšel tajms takođe naglašava da visina njene osnovne plate sama po sebi čini Lagard najveće plaćene zvaničnice u EU.
Na osnovu proračuna Fajnenšel tajmsa, šefica ECB-a je u 2024. godini zaradila približno 726.000 evra, što je za oko 56 odsto više od njene osnovne plate od 466.000 evra, koju je ECB navela u svom godišnjem izveštaju. Ova razlika između zvanično objavljenih iznosa i stvarnog prihoda postavlja pitanja o transparentnosti u institucijama Evropske unije i obavezi da se javnosti pruže tačne informacije o platama visokih zvaničnika.
Kristin Lagard, koja je na čelu ECB od novembra 2019. godine, već je poznata po svojim odlukama koje su oblikovale ekonomsku politiku evrozone. Njen rad i vođenje ECB-a došli su u fokus, posebno tokom krize izazvane pandemijom COVID-19, kada je banka uvela niz mera za podršku ekonomiji.
S obzirom na to da je Lagard u prethodnim godinama vodila važne ekonomske politike, njena plata i način na koji se formira postali su predmet javne debate. Kritičari ističu da visoke plate zvaničnika ne bi trebale biti u neskladu sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalazi većina građana EU.
U poslednjih nekoliko godina, plate visoko pozicioniranih zvaničnika u EU su se često našle na meti kritike, s obzirom na to da mnogi građani i dalje pate od posledica ekonomske krize. Takođe, postoji zabrinutost da ovakve visoke plate mogu podstaknuti osećaj nepravde među običnim ljudima, koji se bore sa rastućim troškovima života i stagnacijom plata.
Osim toga, pitanje transparentnosti u vezi sa platama visokih zvaničnika postaje sve važnije, s obzirom na to da se očekuje da institucije EU budu uzor u pogledu odgovornosti i otvorenosti. Kritičari tvrde da bi ECB i druge institucije trebale biti otvorenije prema javnosti u vezi sa svojim finansijama, kako bi se izgradilo veće poverenje među građanima.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će ovo uticati na javno mnjenje o Evropskoj centralnoj banci i njenoj ulozi u ekonomiji EU. Mnogi se nadaju da će se u budućnosti voditi više računa o transparentnosti i odgovornosti, kako bi se očuvalo poverenje u institucije EU.
U zaključku, plata predsednice ECB Kristin Lagard, koja prema novim saznanjima iznosi više od 726.000 evra, izaziva sve veću pažnju i kritike. Pitanja o transparentnosti, visini plata i odgovornosti zvaničnika postaju sve relevantnija, posebno u svetlu ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju građani EU. Dok institucije nastavljaju da se bore sa izazovima globalne ekonomije, važno je da se osigura da visoki zvaničnici dele odgovornost i transparentnost sa javnošću, kako bi se očuvalo poverenje i podrška u radu ovih važnih institucija.
