Predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, izjavio je danas da povećanje kreditnog rejtinga zemlje sa A- na nivo A nije presudno, naglašavajući da je važnije po kojoj ceni se država zadužuje. Milanović je istakao da se nekada na kreditni rejting gledalo mnogo više nego danas. „To će za neke ponovo biti ‘fetiš’, ali taj rejting sam po sebi ne znači mnogo. Važno je kako se zadužujete i po kojoj kamatnoj stopi. Možete imati rejting AAA, a da kamate budu šest odsto, ili rejting BB, a da kamate budu tri odsto“, rekao je Milanović, prenosi HINA.
Hrvatski predsednik je podsetio da su kamatne stope na državni dug u 2015. i 2016. godini bile najniže do tada, a da su nakon promene vlasti dodatno opale. „Bile su niže nego kamate po kojima se država zadužuje sada“, dodao je Milanović. On je napomenuo da je u to vreme kreditni rejting Hrvatske tek počeo da se oporavlja, ističući da je tada zemlja tek izašla iz kategorije „smeća“.
„Tada je tek izašao iz kategorije ‘smeća’, a sada je rejting odličan, ali pokušajte da se zadužite po dva ili tri odsto. To je samo dekor“, ocenio je Milanović. Govoreći o ekonomskom rastu, upozorio je da će prestanak priliva novca iz fondova Evropske unije i Nacionalnog plana oporavka i otpornosti predstavljati značajan izazov za hrvatsku ekonomiju. „Taj novac je bio veoma izdašna pumpa za ovu vlast, pa su uvek imali višak i snažan priliv sredstava. To prestaje ove godine, ostaće još neki postefekti, ali u suštini to je kraj“, rekao je Milanović.
Predsednik je postavio pitanje šta će biti novi generator ekonomskog rasta kada se taj izvor finansiranja zaustavi, ističući da je dosadašnji rast bio iznad proseka, ali da je sličan proces prošla većina zemalja koje su ranije bile u sličnom položaju kao Hrvatska. Milanović je naveo i da projekcije Ministarstva finansija pokazuju da će Hrvatska 2027. godine ponovo morati da se zadužuje.
„Najniža kamata koju možemo da dobijemo biće viša nego onda kada smo imali lošiji kreditni rejting. Pitanje je samo koliko će se država zadužiti kako bi u izbornu 2028. godinu ušla sa stabilnim ekonomskim rastom“, rekao je on. Prema njegovim rečima, to će značiti i rast javnog duga i budžetskog deficita, što prvobitno nije bilo planirano.
Milanović je u više navrata istakao da je za održavanje stabilnosti ekonomije važno pratiti kako se zadužujemo i po kojoj kamatnoj stopi. Njegove izjave dolaze u trenutku kada se Hrvatska suočava sa sve većim ekonomskim izazovima, uključujući mogućnost smanjenja sredstava iz EU fondova. Predsednik je naglasio da je trenutni pozitivni rejting u velikoj meri rezultat prethodnih reformi, ali i da to ne bi trebalo da bude samo površinski pokazatelj uspeha.
On je pozvao na pažljivije planiranje i strategije za budućnost, naglašavajući da se mora razmišljati o održivim rešenjima koja će obezbediti dugoročnu stabilnost hrvatske ekonomije. U svetlu ovih izazova, Milanović je apelovao na sve relevantne aktere da se fokusiraju na kreiranje uslova koji će omogućiti dalji ekonomski rast i razvoj zemlje.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Hrvatska treba da se suoči sa novim ekonomskim realnostima i da se pripremi za izazove koji dolaze, a Milanovićeve reči mogu poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju za sve koji su uključeni u vođenje ekonomskih politika u zemlji.
