Ministar finansija Srbije Siniša Mali nedavno je saopštio da je oko 1.000 mladih podnelo zahteve za subvencionisane stambene kredite u Poštanskoj štedionici. Ovaj program podržava država i od njegovog pokretanja pre nešto više od mesec dana, zabeleženo je ukupno 2.426 podnetih zahteva, od kojih je 1.005 kompletnih. Mali je istakao da su ovi brojevi zaista impresivni, s obzirom na kratak vremenski okvir u kojem su mladi imali priliku da se prijave.
Pored Poštanske štedionice, koja je jedina državna banka uključena u ovaj program, još sedam banaka učestvuje u realizaciji stambenih kredita za mlade. Te banke su Banka Intesa, NLB Komercijalna banka, OTP banka, AIK banka, UniCredit banka, Erste banka i Raiffeisen banka. Ova široka paleta opcija omogućava mladima raznolike mogućnosti prilikom odabira banke koja će im obezbediti potrebna sredstva.
Analizirajući radni status podnosilaca zahteva, 51 odsto njih je zaposleno na neodređeno vreme, dok 16 odsto čine nezaposleni. Dodatno, 19 odsto podnosilaca ima kreditno sposobnog jemca, a 12 odsto je zaposleno na određeno vreme. Ovi podaci ukazuju na to da većina mladih koji su se prijavili za subvencionisane kredite imaju stabilan radni status, što može pozitivno uticati na njihovu sposobnost otplate kredita.
Kada se posmatra sektor zaposlenja, 52 odsto prijavljenih radi u privatnom sektoru, dok 35 odsto pripada javnom sektoru. Pet odsto su preduzetnici i samostalni umetnici. Ova raznovrsnost u zaposlenju sugeriše na raznoliku demografsku sliku mladih koji se odlučuju za stambene kredite, što može doprineti stabilnosti tržišta nekretnina.
Starosna struktura podnosilaca zahteva takođe je zanimljiva. U grupi od 33 do 35 godina je 24 odsto, dok 20 odsto spada u grupu od 30 do 32 godine. Oko 17 odsto podnosilaca je u grupi od 23 do 25 godina, što ukazuje na to da su mladi ljudi u različitim fazama svojih života zainteresovani za stambene kredite.
Što se tiče lokacije željene nepokretnosti, 43 odsto prijavljenih želi da kupi nekretninu u Beogradu. Novi Sad je na drugom mestu sa 12 odsto, a Niš sa pet odsto. Ostatak se raspoređuje na druge gradove širom Srbije. Ova podela može biti korisna za analizu potražnje za nekretninama u različitim delovima zemlje, kao i za planiranje urbanog razvoja.
Kada su u pitanju preferencije tipa nekretnine, 87 odsto podnosilaca želi da kupi stan, dok se 12 odsto opredelilo za kuću. Ova informacija može ukazivati na to da mladi ljudi više preferiraju stanovanje u urbanim sredinama, gde su stanovi često dostupniji i praktičniji.
Pitanje veličine nekretnina takođe je važan faktor. Najveći broj prijavljenih, njih 37 odsto, navelo je da želi stan u rasponu od 45 do 60 kvadrata. Sledeća grupa, sa 22 odsto, želi stanove od 30 do 45 kvadrata, dok 20 odsto podnosilaca preferira nekretnine od 60 do 75 kvadrata. Ove informacije mogu pomoći investitorima da bolje razumeju tržište i prilagode svoju ponudu potrebama mladih.
Na kraju, više od polovine prijavljenih, njih 52 odsto, kao traženi iznos kredita navelo je 99.000 evra. Ova suma može biti ključna u odredjivanju standarda kupovine i može uticati na planove za razvoj stambenih projekata u budućnosti.
Sve u svemu, program subvencionisanih stambenih kredita za mlade u Srbiji pokazuje značajan interes i potrebu mladih za rešenjem stambenog pitanja. Ovi podaci ukazuju na to da država i banke imaju priliku da dodatno unaprede ovaj program i pomognu mladima da ostvare svoje snove o stambenom prostoru.
