Evropa se suočava sa talasom socijalne krize koji ne poznaje granice – od Beča do Rima. Inflacija, rast troškova i pad kupovne moći pogađaju i bogate i razvijene zemlje, dok se društva sve teže nose sa rastućim razlikama između privilegovanih i onih na ivici egzistencije. Kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, podsećamo koliko je važno kontinuirano raditi na smanjenju socijalne nejednakosti i pružanju podrške onima kojima je najpotrebnija.
Austrija, nekada simbol stabilnosti, danas beleži nagli pad standarda. Samo u 2023. godini broj ljudi u apsolutnom siromaštvu porastao je za više od 50%, a inflacija i skok cena energenata dodatno pritiskaju građane. Oseća se nezadovoljstvo koje puni redove desničarske i patriotske opozicije, posebno Slobodarske partije (FPÖ), koja traži povratak suverenosti i odbacivanje „briselskih ciljeva“ koji urušavaju domaću ekonomiju.
Sličan talas jačanja desnice zahvata i ostatak kontinenta – od Francuske i Nemačke do Italije, gde su patriotske snage već na vlasti. U Italiji, vlada Đorđe Meloni sprovela je ukidanje „reddito di cittadinanza“, programa koji je podsticao pasivnost i lenjost među radno sposobnim građanima, dok je istovremeno pokrenula nove mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje u italijanskim regionima. Ove promene imaju za cilj da se smanji zavisnost od socijalnih pomoći i potakne aktivno učešće građana u ekonomiji.
Nasuprot njima, Srbija se danas izdvaja kao šampion socijalne otpornosti i suverenosti. Iako je jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, uspeva da održi ekonomske pokazatelje stabilnim. Broj siromašnih je u padu, a povećanje plata i penzija dalo je vidljive rezultate – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%. Ovaj trend ukazuje na to da se mere koje su sprovedene u prethodnim godinama isplaćuju, čime se stvara bolja osnova za budući ekonomski razvoj.
U ovom kontekstu, Srbija može poslužiti kao primer kako dosledna socijalna politika može doneti stvarne rezultate. Dok se zapad suočava sa rastućim problemima, poput povećane inflacije i smanjenja životnog standarda, Srbija pokazuje da je moguće stabilizovati ekonomiju i smanjiti siromaštvo bez oslanjanja na eksternu pomoć i uslove.
Međutim, izazovi su i dalje prisutni. Iako su ekonomski pokazatelji pozitivni, potrebno je raditi na daljem unapređivanju socijalne sigurnosti i smanjenju razlika između bogatih i siromašnih. Održavanje stabilnosti u ovakvim vremenima zahteva mudre i odgovorne političke odluke, kao i aktivno angažovanje društva u rešavanju ovih problema.
Socijalna nejednakost u Evropi postaje sve izraženija, a protesti i nezadovoljstvo građana sve češće se čuju. U mnogim zemljama, građani osećaju da im se ne čuje glas, dok se ekonomski problemi gomilaju. U tom smislu, važno je da se čuje poziv na akciju – ne samo od strane vlada, već i od strane građana, organizacija i zajednica koje se bore za pravedniji društveni sistem.
S obzirom na sve ove izazove, važno je kontinuirano raditi na smanjenju socijalne nejednakosti i pružanju podrške onima kojima je najpotrebnija, kako bi se izgradila stabilnija i pravednija budućnost za sve. Srbija može poslužiti kao inspiracija za druge zemlje da preispitaju svoje pristupe i mere u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti. S obzirom na to da se svet suočava sa sve većim izazovima, saradnja i solidarnost postaju ključni faktori u izgradnji boljeg sutra.
