U novom broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), ističe se problem visokih marži u domaćim trgovinskim lancima, koje su višestruko veće nego u bogatijim zemljama poput Austrije, Nemačke i Francuske. Autori ukazuju na to da visoke marže nisu rezultat visokih operativnih troškova, već su posledica nedostatka konkurencije i potencijalnog kartelskog ponašanja na tržištu. Ovakva situacija predstavlja neuspeh tržišta koji ugrožava potrošače, a država ima obavezu da interveniše kako bi zaštitila ekonomsko blagostanje svojih građana.
Glavni argument protiv ograničavanja marži je da su one rezultat visokih troškova rada i energije. Međutim, upoređujući troškove u Srbiji sa onima u razvijenijim zemljama, jasno je da visoke marže ne mogu biti opravdane ovim faktorima. U situaciji kada trgovci imaju značajnu tržišnu moć, visoke marže se ne smanjuju proporcionalno sa padom potražnje, što dodatno opterećuje potrošače, posebno one sa nižim prihodima.
Autori MAT-a naglašavaju da ograničavanje marži ne može biti samo privremena mera, već nužan korak ka zaštiti potrošača dok se ne reše osnovni uzroci problema. Ova intervencija može biti opravdana kao hitna mera, ali ne bi trebala zameniti dugoročne reforme. Dugoročno rešenje mora da se fokusira na jačanje konkurencije i sankcionisanje kartelskog ponašanja.
U trenutnoj ekonomiji, gde su visoke marže rezultat fundamentalnih tržišnih distorzija, klasični tržišni mehanizmi ne funkcionišu kako treba. Kada su fiskalni rashodi kontrolisani i kada postoji restriktivna monetarna politika, pad potražnje ne dovodi do smanjenja cena, već ugrožava potrošače i dobavljače. U tom kontekstu, važno je da ograničavanje marži ne bude izolovana mera, već da se kombinuje sa aktivnostima Komisije za zaštitu konkurencije koja treba da pokrene istragu protiv sumnjivih praksi trgovinskih lanaca.
Kao deo dugoročnog rešenja, autori predlažu tri ključne oblasti delovanja. Prva je pojačana antimonopolska aktivnost, koja uključuje jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije da sprovodi istrage i kazni zloupotrebe. Druga oblast je podrška primarnim poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, kako bi se povećala domaća ponuda. Treća oblast obuhvata izmenu zakona o trgovini, kao i donošenje novog zakona o zaštiti potrošača i zakona o sprečavanju nezakonitih trgovačkih praksi.
Ovi zakoni trebaju da se međusobno nadopunjuju i da deluju na svim nivoima lanca snabdevanja, od dobavljača do krajnjih potrošača. Zakon o nezakonitim praksama biće specijalizovani instrument za borbu protiv najagresivnijih i najštetnijih oblika nelojalne konkurencije. Međutim, uspeh celog sistema zavisi od njegove primene. Čak i najbolji zakoni neće doneti promene ako mehanizmi nadzora i kažnjavanja ostanu slabi, a potrošači pasivni.
U zaključku, autori MAT-a naglašavaju da je važno da država efektivno prati sprovođenje mera ograničavanja marži, kako bi se izbegli neželjeni efekti poput nestašica ili smanjenja kvaliteta proizvoda. Potrebno je strateški rešiti osnovne uzroke problema, kako bi se osigurala stabilnost i blagostanje potrošača, a istovremeno ojačala konkurencija na tržištu. Ova kombinacija kratkoročnih i dugoročnih mera može doneti željene promene i poboljšati ekonomsku situaciju u zemlji.
