SARAJEVO – Aktuelni predsedavajući tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), Željko Komšić, koji je izabran kao hrvatski član ovog tela uz podršku Bošnjaka, ponovo je pokrenuo optužbe protiv Hrvatske. U svom poslednjem istupu, Komšić je optužio Hrvatsku za mešanje u unutrašnja pitanja BiH, ističući da se ne može ignorisati njihova uloga u političkim dešavanjima u zemlji. On je takođe izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla da „udari“ na Kristijana Šmita, visokog predstavnika za BiH, tokom sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
Ove izjave dolaze u trenutku kada su odnosi između Zagreba i Sarajeva dodatno napeti. Komšić je nedavno govorio na Generalnoj skupštini UN, gde je izneo optužbe protiv Hrvatske i Kristijana Šmita, navodeći da su uključeni u korupciju Evropskog suda za ljudska prava sa sedištem u Strazburu. Ove optužbe su se odnosile na odbijanje žalbe njegovog savetnika, Slavena Kovačevića, koji je tvrdio da je diskriminisan zbog toga što ne pripada nijednom od konstitutivnih naroda u BiH.
Hrvatski premijer Andrej Plenković reagovao je na ove tvrdnje, karakterišući ih kao „besprizorne“ i ističući da je reč o pokušaju da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema u BiH. Plenković je naglasio da Hrvatska ne želi da se meša u unutrašnje poslove BiH, ali da će brani svoja prava i interese Hrvata u toj zemlji.
Ova situacija dodatno komplikuje već krhke odnose između dva suseda, koji su već opterećeni istorijskim nesuglasjima i političkim tenzijama. Komšić je, kao član Predsedništva, često isticao potrebu za zaštitom prava Bošnjaka i Hrvata u BiH, ali se čini da se sve više fokusira na optuživanje Hrvatske, što može samo dodatno produbiti podjele unutar zemlje.
U međuvremenu, stavovi međunarodne zajednice o situaciji u BiH i dalje su podeljeni. Dok neki pozivaju na jaču podršku institucijama BiH, drugi smatraju da bi bilo korisno preispitati ulogu visokog predstavnika i njegove moći, kao i način na koji se rešavaju sukobi unutar zemlje.
Komšićeve izjave o Rusiji i mogućem „udaru“ na Šmita takođe su izazvale zabrinutost, s obzirom na to da se situacija u međunarodnoj politici brzo menja. Rusija je već pokazala interesovanje za Balkanske zemlje i njen uticaj može imati značajne posledice po stabilnost regiona.
Osim toga, situacija u BiH ostaje izazovna, sa brojnim pitanjima koja zahtevaju hitno rešenje, uključujući ekonomsku krizu, korupciju i etničke tenzije. Mnogi analitičari smatraju da je ključ za stabilnost u BiH jačanje institucija i unapređenje dijaloga među svim konstitutivnim narodima, ali put do postizanja tih ciljeva čini se sve teži.
U tom kontekstu, Komšić je ponovo ukazao na značaj međunarodne pomoći i podrške kako bi se osigurao mir i stabilnost u BiH. On je pozvao međunarodnu zajednicu da ne ignorira trenutne krize i da aktivno učestvuje u pronalaženju rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Sve u svemu, aktuelne tenzije između BiH i Hrvatske, kao i unutar BiH, predstavljaju ozbiljan izazov za budućnost zemlje. S obzirom na to da se situacija može brzo razvijati, važno je da svi akteri ostanu otvoreni za dijalog i saradnju kako bi se sprečili dalji sukobi i osigurao stabilan razvoj regiona.
