Kompaniije „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“, koje su pod vođstvom poznatog biznismena Dragana Šolaka, suočavaju se sa ozbiljnim optužbama za neplaćanje autorskih prava muzičkim autorima, interpretatorima i proizvođačima fonograma. Prema informacijama koje je za „Novosti“ potvrdio Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS), dug ovih kompanija prema muzičkim stvaraocima iznosi oko 600 miliona dinara, što je ekvivalent od približno pet miliona evra.
Vilotić navodi da su pokušali da ostvare svoja prava u saradnji sa Sokoјem, organizacijom muzičkih autora, i PI, organizacijom prava interpretatora. Međutim, kako ističe, kompanije su se oglušile na njihove zahteve, pravdajući se pravnim vakuumom i činjenicom da su registrovane u Luksemburgu, što ih navodno izuzima od domaćih propisa.
Direktor Sokoja, Dejan Manojlović, potvrđuje da od Šolakovih kompanija nikada nisu dobili ni dinar. Pokušali su da reše dugovanja preko Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali su naišli na prepreke. „REM nije mogao da obezbedi rešenje pod izgovorom da su te firme registrovane u Luksemburgu i da podležu tamošnjem zakonodavstvu“, navodi Manojlović. On takođe napominje da su pokušali kontaktirati kolege iz Luksemburga, ali to nije dovelo do napretka.
Pitanje nastavka borbe za svoja prava postaje sve važnije, a Vilotić ističe da razmatraju mogućnost pokretanja pravnog postupka protiv „Junajted medija prodakšna“ i „Adrija njuza“. „Donosićemo odluku o tužbi zajedno sa kolegama iz Sokoja i PI kako bismo naplatili ono što nam pripada“, dodaje Vilotić.
U međuvremenu, finansijski izveštaji pokazuju da su „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“ tokom 2024. godine ostvarile značajne prihode. Prema dostupnim podacima, „Junajted medija prodakšn“ je prihodovala 12,9 miliona evra, dok je „Adrija njuz“ zabeležila prihod od oko 7,7 miliona evra. Ove kompanije su registrovane u Luksemburgu, ali su u Srbiji zaposlene stotine ljudi. „Junajted medija prodakšn“ ima 331 zaposlenog, dok „Adrija njuz“ zapošljava 187 ljudi.
Iako su registrovane u Luksemburgu, očigledno je da se radi o srpskim kanalima koji se proizvode i emituju u Srbiji. Mnogi smatraju da je adresa u Luksemburgu korišćena da bi se izbegle obaveze prema autorima u Srbiji. Ne samo da ove kompanije ne plaćaju naknade za emitovanje autorskih dela, već ni u Luksemburgu nemaju sklopljene ugovore koji bi im omogućili legalno poslovanje.
Dejan Manojlović naglašava da bi, da su imali ugovore sa kolegama iz Luksemburga, plaćali naknade i prosledili novac autorima. Ovakvo poslovanje traje već godinama i predstavlja ne samo kršenje domaćih propisa, već i međunarodnih konvencija, kao što su Bernska konvencija i WIPO ugovor o autorskom pravu.
Pored toga, dozvole za emitovanje koje su dobijene od regulatora iz Luksemburga su fiktivne, jer se programi emituju u Srbiji. Uslov za primenu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji je da se signal šalje iz zemlje u kojoj se program proizvodi, ali se u ovom slučaju program proizvodi i emituje u Srbiji, dok je adresa firme u Luksemburgu.
Ova situacija otvara ozbiljna pitanja o legalnosti poslovanja ovih kompanija i može dovesti do značajnih pravnih posledica. Autorima je potrebna podrška i zakonska zaštita kako bi se osigurala njihova prava i nadoknada za korišćenje njihovog rada. U svetlu ovih događaja, očigledno je da je potreban hitan odgovor regulatornih tela i pravnih institucija kako bi se osiguralo poštovanje autorskih prava i sprečilo dalje kršenje zakona.
