BRISEL – Komesar EU za kulturu, Glen Mikalef, danas je kritikovao organizatore Evrovizije zbog odluke da zabrane izvođačima da mašu zastavom Evropske unije. On je naglasio da Evropljanima ne bi trebalo da bude potrebna dozvola da ističu svoj identitet kroz simbole poput zastave EU.
Ova zabrana isticanja zastave EU nije nova, jer je slična praksa bila na prošlogodišnjem Eurosongu u Malmeu, Švedska. Tokom tog takmičenja, organizatori su zabranili i druge zastave koje nisu nacionalne, što je naišlo na oštru kritiku iz Brisela. Politiko prenosi da su švedski javni servis i Unija evropskih emitera, koji organizuju Evroviziju, ove godine malo popustili i dozvolili fanovima da mašu zastavama EU, ali izvođačima i dalje nije dozvoljeno da to čine.
Mikalef je osudio isključenje zastave EU sa ovogodišnjeg takmičenja koje se održava u švajcarskom gradu Bazelu. On je istakao da evropska zastava predstavlja vrednosti, evropski identitet i inkluziju, te da simbolizuje skoro pola milijarde ljudi koji žive u Evropi. „Ako je nacionalnim zastavama mesto na bini, onda tu pripada i evropska zastava“, poručio je Mikalef.
Zabrana se ne odnosi samo na zastavu EU, već i na druge simbole, poput zastave duginih boja koja predstavlja LGBT zajednicu. „Mladim Evropljanima ne bi trebalo da bude potrebna dozvola da mašu svojom zastavom“, dodao je komesar EU.
Evrovizija se dugo predstavljala kao apolitična manifestacija, iako je politika često bila prisutna u ovom takmičenju, koje se direktno prenosi u desetinama zemalja i ima publiku od nekoliko stotina miliona gledalaca širom sveta. Uoči finala prošle godine, hiljade demonstranata sa palestinskim zastavama okupilo se u Malmeu, a kada je izraelska predstavnica Eden Golan izašla na scenu, dočekana je zvižducima i negodovanjem.
Ova situacija ponovo otvara pitanje o tome koliko je politika prisutna u umetnosti i kako se različiti identiteti mogu prikazati na međunarodnim manifestacijama kao što je Evrovizija. Mikalefov stav se može posmatrati kao deo šireg razgovora o identitetu, simbolici i pravima na izražavanje u savremenom društvu.
U poslednjih nekoliko godina, Evrovizija je postala sve više politička platforma, sa državama koje koriste takmičenje kako bi izrazile svoje stavove o različitim pitanjima, od ljudskih prava do međunarodnih odnosa. Ove promene su dovele do sve većih tenzija među učesnicima i gledateljima, što dodatno komplikuje organizaciju i samu suštinu takmičenja.
Osim toga, zabrani isticanja zastava kao što je ona EU i duginih boja, pridružuje se i zabrana drugih simbola koji mogu biti politički obojeni. Ove odluke izazivaju debate o tome šta znači biti deo evropske zajednice i kako se različiti identiteti mogu slaviti i prikazivati u okviru takmičenja koje bi trebalo da promoviše jedinstvo i raznolikost.
Mikalefov apel za slobodu izražavanja može se smatrati pozivom na promene unutar Evrovizije, ali i šire, u kontekstu evropske integracije i identiteta. Dok se Evropljani suočavaju sa raznim izazovima, od ekonomskih kriza do političkih podele, simboli poput zastave EU mogu igrati ključnu ulogu u povezivanju ljudi i jačanju zajedništva.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će organizatori Evrovizije reagovati na kritike i da li će doći do promene u pravilima koja se odnose na isticanje zastava u budućim izdanjima takmičenja. Na kraju, pitanje ostaje: da li će umetnost i kultura moći da prevaziđu političke prepreke i postanu mostovi razumevanja među različitim narodima i identitetima u Evropi?
