Krompir se često doživljava kao sinonim za nisku vrednost, ali na 92. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, ovaj povrtnjak je pokazao svoje prave mogućnosti. Na sajmu je izložen najskuplji eksponat, nemački kombajn za krompir „Grimme Varitron 470“, koji je prodat već prvog dana, što podseća na slične scene sa Sajma automobila u Beogradu, gde se skupi modeli brzo prodaju.
Cena ovog kombajna iznosi 770.000 evra bez PDV-a, a interesovanje za ovakvu opremu postavlja pitanje ko bi bio spreman da uloži toliko novca u mašinu koja vadi krompir. Slaven Soldo, izvršni direktor ITN Grupe, objašnjava da kupac već poseduje nekoliko njihovih mašina i da je ova investicija isplativa zbog smanjenja potrebe za ljudskom radnom snagom, bržeg rada i očuvanja krompira u dobrom stanju za dugotrajno skladištenje.
Da bi se ovakav kombajn isplatio, potrebno je obrađivati između 200 i 250 hektara pod krompirom. Njegova efikasnost ne dolazi samo od brzine, već i od kvaliteta rada. Soldo ističe da je pre prodaje mašine realizovan test sa elektronskim krompirom, kako bi se utvrdilo koliko udaraca krompir može da podnese tokom procesa vađenja. Nakon uspešnog testa, prodaja je bila lako ostvariva.
Kombajn je specijalizovan za krompir, ali neki kupci, poput Pera Đuričkova iz Gazdinstva Đuričkov iz Debeljače, planiraju modifikaciju mašine koja će omogućiti vađenje šargarepe i luka. Ova saradnja sa nemačkim inženjerima može doneti dodatne benefite za lokalne proizvođače.
Soldo naglašava da je kupovina ovakvih mašina u Srbiji dokaz da poljoprivrednici prepoznaju vrednost modernizacije. Ipak, suočavaju se sa izazovima pronalaženja obučene radne snage koja može rukovati složenim mašinama. Ove mašine sadrže više od 150 tehničkih detalja koji zahtevaju dobro razumevanje i obuku.
ITN Agritech pruža podršku kupcima kroz obuke i zajedno sa servisnim timovima osigurava pravilno održavanje opreme. Često organizuju ture po Evropi kako bi kupci mogli da vide primere dobre prakse i dodatna podešavanja mašine.
Iako postoji tehnika i znanje, da bi Srbija postala konkurentnija na evropskom tržištu poljoprivrede, potrebno je više podrške od strane države. Soldo ističe da bez adekvatne edukacije i stručnog kadra, implementacija subvencija i fondova često propada. On poredi Srbiju sa Holandijom, koja je znatno manja, ali značajno uspešnija u izvozu povrća.
Prema Soldovim rečima, povrće predstavlja budućnost Srbije jer ne zahteva velike površine, a može doneti velike prinose uz intenzivniju proizvodnju. Da bi se postigli rezultati slični onima u Evropi, neophodno je primeniti određene standarde i prakse koje su se već pokazale uspešnima.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da krompir, iako često doživljavan kao skroman proizvod, može doneti značajnu vrednost kada se pravilno koristi i kada se investira u modernizaciju poljoprivredne opreme. Sajam u Novom Sadu je samo jedan od pokazatelja kako se poljoprivreda u Srbiji razvija i kako se proizvođači trude da postanu konkurentniji na međunarodnom tržištu.
