Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji se trenutno nalazi 123.584 napuštenih stanova. Ovi stanovi često su rezultat složenih naslednih situacija, gde nema zakonskih naslednika, a imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije. Advokat Brane Krunić objašnjava da, iako su takvi slučajevi retki, zakon o nasleđivanju u Srbiji omogućava širok spektar mogućih naslednika, uključujući potomke, usvojenike, bračne drugove, roditelje, kao i dalju rodbinu.
U situacijama kada ne postoji niko ko bi nasledio imovinu, Republika Srbija postaje poslednji zakonski naslednik. Krunić naglašava da ovaj proces može biti dug i komplikovan, često traje godinama, a mnoge nekretnine ostaju prazne i zapostavljene. „Zakon o nasleđivanju propisuje da se nasleđuje po naslednim redovima, a bliži naslednici isključuju one dalje“, objašnjava advokat.
Na severu Srbije registrovano je 33.771 napuštenih stanova, od čega je u Beogradu 10.021, a u Vojvodini 23.750. Na jugu zemlje, broj napuštenih stanova iznosi 89.813. Razlozi za ovo stanje su različiti: nerešeni imovinski odnosi, vlasnici koji žive u inostranstvu ili stanovi koji zahtevaju renoviranje. Iako su mnogi od ovih stanova prazni, oni i dalje imaju svoje vlasnike, kao što ističe Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.
Pored napuštenih stanova, postoje i slučajevi novogradnje gde vlasnici povremeno koriste nekretnine kao vikend stanove ili ih izdaju na kraći rok. Međutim, kada država nasledi nekretninu, postupak postaje formalizovan. Prema Kruniću, imovina se upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, a jedinice lokalne samouprave ne stiču pravo na takve nepokretnosti.
Ako nakon godinu dana od objavljivanja oglasa za nasleđe ne prijavi nijedan naslednik, sud donosi rešenje kojim se imovina predaje na uživanje Republici Srbiji. Država stiče pravo na imovinu u roku od tri godine za pokretne stvari i deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.
Krunić naglašava da je stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. godine ukazuje na to da pravo države da nasleđuje mora biti restriktivno tumačeno. Cilj ovog zakona je sprečavanje nastajanja imovine bez vlasnika, što bi dovelo do pravne nesigurnosti. U slučaju da se pojavi zakonski naslednik, on može potraživati svoje nasledstvo od države.
Kada Republika Srbija dođe u posed nekretnine, u praksi ne prodaje svoju imovinu. Često se dešava da je država suvlasnik sa drugim osobama ili firmama, što može omogućiti otkup suvlasničkog dela. Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu obavlja poslove vezane za raspolaganje državnom imovinom, uključujući pribavljanje, otuđenje i davanje na korišćenje.
U zaključku, situacija sa napuštenim stanovima u Srbiji ukazuje na složene imovinske odnose i potrebu za efikasnijim rešenjima. Dok država nastavlja da preuzima imovinu bez naslednika, ostaje otvoreno pitanje kako se efikasno upravlja tim nekretninama u budućnosti. U međuvremenu, mnogi stanovi ostaju prazni, čekajući da se reše nasledni problemi ili da se pronađu njihovi pravi vlasnici.
