Postoji izraz „drogiranje besom“ koji psiholozi koriste da opišu efekte koje proizvode socijalne mreže. Ovaj termin se savršeno uklapa u događaje koji su usledili nakon odlaska predsednika Vučića u Novi Sad, gde je pojeo sendvič. Na društvenim mrežama i u medijima, bes i mržnja su se razmahnuli, a deo javnosti otvoreno je želeo da se Vučić udavi sendvičem. Dodatno, pozivi na lustraciju vlasnika sendvičare i spaljivanje kioska postali su sve učestaliji.
Ova situacija ukazuje na to kako se mržnja može brzo raspodeliti među ljudima, a sendvič je postao simbol nečega mnogo dubljeg. Srbija bez sendviča deluje kao zavet, poput onog o Srbiji bez Vučića. Nakon što je bes kulminirao, vlasnik sendvičare je dodao nastavak „ćaci“ na ime svog lokala, što je izazvalo još veći interes javnosti. Mnogi su tog dana došli da jedu sendvič, šaljući jasnu poruku: „Samo nam se više skinite.“
Bez obzira na osećaj besa koji se može činiti kao legitimna reakcija, postavlja se pitanje zašto bi neko bio motivisan mržnjom zbog frustracija u svom životu. Bes ima ograničen rok trajanja i može postati dosadan, a njegov izvor često leži u ličnim problemima, poput nezadovoljstva poslom ili porodičnim odnosima. Zapanjujuće je to da, kada se bes svakodnevno servira, može doći do rezistencije prema njemu, kao što bi se desilo s bilo kojim otrovnim napitkom.
U Novom Sadu se čini da su se ljudi okrenuli protiv onih koji im ne odgovaraju, dok istovremeno ignorišu da je većina njih u istoj poziciji. Ovaj oblik socijalnog ostrakizma ne vodi konstruktivnom rešenju, jer se oni koji se osećaju ugledno i vredno počasti bore protiv onih koje smatraju manje važnima.
Društvo se polarizuje, a mržnja se širi poput epidemije. Čini se da se u društvenim krugovima sve više perpetuira ideja da mržnja prema pojedincima može doneti neki oblik zadovoljstva ili pravde. Međutim, ova ideja je prožeta narcizmom i iluzijom, jer se često zaboravlja da se u osnovi radi o ljudskoj frustraciji.
Kada se razmatra problem mržnje u društvenim mrežama, važno je zapamtiti da je svaka osoba odgovorna za svoje reakcije. Čak i kada je neko izgubio poziciju ili uticaj, ne bi trebalo da mrzi one koji su na njihovom mestu. Ovaj oblik mržnje ne donosi ništa konstruktivno, već samo dodatne probleme.
U kontekstu nedavnih događaja, jasno je da je bes doveo do nepredviđenih posledica. Sendvič, koji bi trebao da bude samo obrok, postao je simbol dubljih frustracija i nezadovoljstva. Ljudi su spremni da izraze mržnju prema nečemu što im ne prija, bez obzira na to koliko to bilo iracionalno.
S obzirom na sve navedeno, može se postaviti pitanje: ko su ti koji serviraju otrovni čaj? Da li su to oni koji se bore za pravdu ili su to oni koji se osećaju ugroženima? U svakom slučaju, bes i mržnja mogu izazvati ozbiljne posledice u društvu, a reakcije na njih često su previše ekstremne.
Na kraju, važno je zapamtiti da mržnja, ma koliko bila opravdana u očima pojedinca, često dovodi do daljih podela i sukoba. Umesto da se fokusiramo na mržnju, možda je bolje potražiti načine za dijalog i razumevanje, jer samo tako možemo prevazići trenutne tenzije i izgraditi zdravije društvo.
