Istraživanje sprovedeno uz pomoć veštačke inteligencije, sa ciljem pronalaska najpristupačnijih destinacija u Evropi za produženi vikend, pokazalo je da je Beograd zauzeo drugo mesto od ukupno deset. Prema proračunima ChatGPT-a, za četiri noći i pet dana u Beogradu potrebno je izdvojiti oko 235 funti, što je otprilike 275 evra. Ovaj iznos smešta prestonicu Srbije tik iza prvoplasirane Sofije (Bugarska), gde su troškovi za isti period nešto viši i iznose 263 evra. U ovu sumu su uključeni troškovi hrane, smeštaja i povratne avionske karte.
Još jedan grad iz regiona se našao u top tri, a reč je o Sarajevu, gde četiri noći koštaju 279 evra. Lista najpristupačnijih destinacija izgleda ovako:
– Sofija, Bugarska (263 evra)
– Beograd, Srbija (274 evra)
– Sarajevo, BiH (279 evra)
– Krakov, Poljska (314 evra)
– Bratislava, Slovačka (350 evra)
– Podgorica, Crna Gora (353 evra)
– Riga, Letonija (399 evra)
– Porto, Portugalija (399 evra)
– Vilnjus, Litvanija (401 evro)
– Valensija, Španija (418 evra)
Iako je Beograd na visokom drugom mestu, turistički vodič Nikola Kesić smatra da iznos koji je izračunala veštačka inteligencija nije realan. On naglašava da je teško pronaći smeštaj po ceni manjoj od 50 evra po noći, a da su troškovi avionskog prevoza takođe porasli, što dodatno opterećuje budžet turista. Na primer, povratne karte iz Istanbula se kreću između 100 i 150 evra, a to su cene koje važe samo ako se karte rezervišu unapred.
Kesić ističe da su troškovi hrane takođe značajni, te da je za tri obroka dnevno potrebno izdvojiti između 40 i 50 evra. Osim toga, tu su i dodatni troškovi kao što su taksi usluge, noćni provod i ulaznice za različite atrakcije. Ipak, ističe da Beograd može biti pristupačan po pitanju nekih turističkih sadržaja, kao što su Kalemegdan i mnogi muzeji, koji su često besplatni ili imaju simbolične cene ulaznica.
Kesić takođe napominje da, iako Beograd nudi dobru zabavu, poslednjih godina je došlo do promene u ponudi noćnog života, posebno zbog uklanjanja splavova sa obala Save. Mladi i dalje dolaze u Beograd radi dobrog provoda, ali se ponuda menjala. Bez obzira na to, Kesić naglašava da Beograd ostaje bezbedan grad, sa raznovrsnim noćnim sadržajem.
Što se tiče turističke sezone, Kesić beleži da je 2025. godina nešto slabija u poređenju sa prethodnim godinama. Beograd je privlačan poslovnim turistima, ali je ukupan broj poseta opao. Kesić ističe da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela vize za turiste iz Kine, Turske i Rusije, što se pozitivno odražava na turizam, ali sezona je generalno slabija. U februaru je zabeležen pad od 20 do 25 posto u odnosu na prethodnu godinu.
Kesić takođe napominje da se turistička kretanja globalno menjaju, a njegovi kolege iz različitih delova sveta takođe beleže slabiju sezonu. „Definitivno je ova godina za turizam nešto slabija u odnosu na prethodne,“ zaključuje Kesić, dodajući da su svi u turističkoj industriji svesni izazova koje donosi trenutna situacija.
U svetlu ovih saznanja, Beograd ostaje atraktivna destinacija, ali je važno da turisti budu svesni realnih troškova kako bi planirali svoj boravak. U ovoj situaciji, razumevanje lokalne ponude i troškova može pomoći u ostvarivanju prijatnog i pristupačnog putovanja.
