Kada su se na pijacama u Beogradu pojavile prve trešnje, njihova cena iznosila je čak 1.400 dinara po kilogramu, što je mnoge potrošače ostavilo u šoku. Međutim, trenutno se ovo voće može pazariti za znatno nižu cenu, između 700 i 800 dinara po kilogramu. Ovaj nagli pad cena ukazuje na promene na tržištu i prilagodbu potražnje.
Slična situacija se dešava i sa jagodama. Tokom početka sezone, cena jagoda je bila oko 1.200 dinara po kilogramu, dok su sada cene pale na 450 dinara. Ove promene cena reflektuju kako sezonske varijacije tako i dinamiku potražnje i ponude.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), ističe da proizvođači često testiraju tržište. „Prodaje se ono što može da se proda, i dok god neko kupuje trešnje po hiljadu i više dinara, one će se po toj ceni prodavati,“ kaže Jovanović. Ove reči sugerišu da je tržišna strategija proizvođača često usmerena na maksimiziranje profita, što može dovesti do privremenog povećanja cena.
Jovanović takođe naglašava da je teško stati na put visokim cenama ranog voća, a jedan od glavnih uzroka za to su klimatske promene i vremenski ekstremi koji su pogodili region. Prethodnih godina, ovi faktori su prouzrokovali ozbiljne štete na voćnjacima i drugim kulturama, što se direktno odražava na cene na pijacama. „Kada klimatske promene i vremenski udari utiču na voće i na druge kulture tokom više godina, onda možemo govoriti o ozbiljnijoj šteti u kontinuitetu. U tom slučaju, cena će automatski biti viša,“ objašnjava Jovanović.
Ove izjave ukazuju na to da su potrošači često pogođeni višim cenama zbog faktora koji su van njihove kontrole. Klimatske promene, koje uzrokuju suše, poplave i druge nepogode, postaju sve veći izazov za poljoprivrednike. Ove promene ne utiču samo na trenutnu proizvodnju, već i na buduće planove i strategije uzgajivača.
Osim klimatskih promena, tržište voća u Srbiji je podložno i drugim faktorima kao što su sezonalnost, troškovi transporta i dostupnost proizvoda. U vreme kada je voće u punom cvatu, cene mogu biti niže, dok u vansezonskim periodima cene često rastu. Potrošači moraju biti svesni ovih varijacija i planirati kupovinu na osnovu trenutnih cena i dostupnosti.
Takođe, važno je napomenuti da mnogi potrošači preferiraju kupovinu svežeg voća direktno od proizvođača ili na pijacama, gde se mogu naći lokalni proizvodi po povoljnijim cenama. Ova praksa ne samo da podržava lokalnu ekonomiju, već i doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida izazvane transportom proizvoda iz dalekih zemalja.
U svetlu ovih informacija, savetuje se potrošačima da budu informisani o trenutnim cenama i trendovima na tržištu voća. Prateći sezonske promene i cene, mogu doneti mudre odluke o kupovini i izabrati vreme kada su cene najpovoljnije. Takođe, kupovina lokalnog voća može biti ne samo ekonomična, već i korisna za zdravlje, s obzirom na to da su lokalni proizvodi često svežiji i bogatiji hranljivim sastojcima.
U zaključku, tržište voća u Srbiji je dinamično i podložno raznim faktorima koji utiču na cene i dostupnost. Potrošači bi trebali biti svesni ovih faktora i prilagoditi svoje navike kupovine kako bi maksimalno iskoristili svoje resurse. Klimatske promene, sezonalnost i strategije proizvođača igraju ključnu ulogu u oblikovanju cena voća, a razumevanje ovih dinamika može pomoći potrošačima da donesu bolje odluke prilikom kupovine.
