Štednja, u svojoj suštini, predstavlja način razmišljanja i odnos prema novcu, a ne samo radnju. Finansijski stručnjak Dušan Uzelac naglašava da bi svaka osoba trebala da ima finansijsku rezervu koja može pokriti troškove života od dva do pet meseci, kako bi se pripremila za nepredviđene situacije.
Takva sigurnosna mreža pruža slobodu i omogućava promenu posla bez straha od zaduživanja ili gubitka mira u kriznim situacijama. Uzelac ističe da štednja nije ograničenje, već oslobođenje koje vas štiti od finansijskog stresa i omogućava vam da kontrolišete svoj životni ritam. Na primer, ako imate stambeni kredit, štednja može da vam pomogne da bez straha promenite posao dok ne pronađete novi izvor prihoda.
Jedan od važnih aspekata štednje je i to što, kada novac stoji, njegova vrednost opada. Inflacija i rast cena smanjuju kupovnu moć novca, pa je ključno da štednja ne ostane neiskorišćena. Uzelac preporučuje da deo štednje bude dostupan za hitne situacije, dok se ostatak investira u oblike koji mogu doneti prinos i zaštititi novac od inflacije.
Investicije su lična stvar, i svako ima svoj pristup. Neki veruju bankama, dok drugi ulažu u zlato, nekretnine, berzu ili investicione fondove. Nivo sigurnosti zavisi od spremnosti osobe da prihvati rizik. Uzelac savetuje da je najbezbednija investicija ona koju razumete. Ako vas ulaganje čini nervoznim ili ne spavate mirno zbog njega, to nije prava opcija za vas. Kontrola nad novcem je ključna, a najbolji način ulaganja može biti poveravanje novca preduzetnicima ili investicionim fondovima.
Strah od investiranja je čest, ali ne mora biti opravdan. Danas su dostupni različiti oblici ulaganja, od investicionih fondova i berze, do kolektivnih projekata u nekretninama ili proizvodnji. Projekti kao što je „Investiram na kvadrat“ omogućavaju građanima da zajednički ulažu u izgradnju stanova, čime se smanjuje rizik pojedinca i povećava šansa za profit.
Tradicionalna Nedelja štednje, koja se obeležava krajem oktobra, nekada je bila vreme kada su banke nudile visoke kamate i privlačne ponude, ali danas situacija nije tako povoljna. Period visokih kamata je iza nas, a banke više nemaju potrebu da se bore za depozite klijenata. Uzelac ukazuje na to da, ako kamata na štednju ne može da prati inflaciju, klijent zapravo ne napreduje, već stagnira. Banka može biti opcija samo ako ne znate gde da usmerite novac.
U Srbiji su trenutno dinarske štednje nešto isplativije jer nude više kamate i oslobođene su poreza. Na primer, na štednju od 100.000 dinara možete godišnje zaraditi oko 4.000 dinara bez oporezivanja. S druge strane, kod devizne štednje, situacija je drugačija. Ako položite 1.000 evra, banka će vam za godinu dana isplatiti oko 40 evra kamate, ali će se na taj iznos obračunati porez od 15%.
Ukratko, štednja i investiranje su ključni aspekti ličnih finansija. Razvijanje pravih navika štednje i razumevanje opcija ulaganja može doneti sigurnost i slobodu u donošenju finansijskih odluka. Uvek je važno informisati se i razumeti gde se ulaže novac, kako bi se smanjio rizik i povećala šansa za uspeh. Sa pravim pristupom, štednja i investiranje mogu postati alat za postizanje finansijske stabilnosti i ostvarenja dugoročnih ciljeva.
