Lokacija stana je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu nekretnine, ali spratnost zgrade takođe ima značajan uticaj, posebno kada zgrada nema lift. U agencijama za nekretnine ističu da stanovi na višim spratovima bez lifta mogu doživeti pad cene čak do 20%. Ovi podaci su posebno relevantni u Beogradu, gde liftovi u proseku imaju više od 40 godina, što je gotovo dvostruko više od njihovog procenjenog radnog veka od 25 godina. Potencijalni kupci nekretnina u zgradama sa starim liftovima trebali bi da uzmu u obzir troškove čestih popravki, pa čak i zamene lifta.
U zgradama bez lifta, kupci se suočavaju sa dodatnim teškoćama, kao što su nošenje stvari na više spratove, što može značajno smanjiti udobnost života. Ugradnja lifta u starije zgrade može biti izazov zbog finansijskih i prostornih ograničenja. Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs naglašava da prisustvo lifta značajno utiče na cenu, posebno kod većih i luksuznijih stanova. Na primer, na Karaburmi, cene kvadrata za stanove u zgradama sa liftom kreću se od 2.380 do 3.876 evra, dok u zgradama bez lifta cene padaju na 1.900 evra po kvadratu.
Nela Pešić iz agencije „Raičević nekretnine“ ističe da lift ne mora nužno povećati cenu kvadrata, ali njegovo odsustvo sigurno smanjuje vrednost nekretnine i smanjuje broj potencijalnih kupaca. Što je sprat višlji, to je uticaj na cenu veći. Čak i stanovi u prizemlju i na prvom spratu mogu imati potrebu za liftom zbog zajedničkih prostorija ili terasa.
U novogradnji, liftovi su standard, i investitori retko razmatraju izgradnju objekata bez liftova. Sa druge strane, starije zgrade, posebno predratne, često nemaju lift, ali kupci su spremni da prihvate ovaj nedostatak zbog jedinstvenosti nekretnine. Nela Pešić napominje da su neki kupci čak spremni da finansiraju ugradnju lifta kako bi dobili stan koji žele.
Prema pravilniku o projektovanju stambenih zgrada, liftovi se moraju ugrađivati u zgrade sa četiri i više nadzemnih etaža. Cena ugradnje zavisi od spratnosti, tipa lifta i proizvođača. Na domaćem tržištu, najčešće se ugrađuju kineski, grčki i turski liftovi. Cena električnog lifta sa sedam stanica iznosi oko 24.000 evra, dok je hidraulični lift nešto jeftiniji. U starim zgradama, remonti se u proseku kreću oko 12.000 evra.
Nela Pešić naglašava da liftovi u Beogradu prevezu oko 600.000 ljudi dnevno, što je više nego što se preveze gradskim prevozom. Ipak, prosečna starost liftova u Beogradu iznosi 43 godine, što ukazuje na potrebu za redovnim održavanjem i remontima kako bi se osigurala sigurnost korisnika. Iako su liftovi često u lošem stanju, njihovo mesečno održavanje je obavezno po zakonu.
Neki investitori razmatraju ugradnju liftova čak i u zgrade sa manje od četiri sprata, jer to povećava luksuznost zgrade. U tom slučaju, investitori lako prodaju stanove, a dodatna ulaganja u liftove donose veću zaradu. U svakom slučaju, prisustvo lifta u zgradama postaje sve važnije za kupce, koji su sve zahtevniji u pogledu udobnosti i funkcionalnosti nekretnina.
U zaključku, lift u zgradi predstavlja ne samo praktičnost, već i važan faktor koji utiče na vrednost nekretnine. S obzirom na stari fond liftova u Beogradu, kao i sve veću potražnju za stanovima sa liftovima, jasno je da je prisustvo lifta postalo standard i očekivanje za savremene kupce nekretnina.
