Glamping, odnosno luksuzno kampovanje, postao je jedan od najbrže rastućih trendova u domaćem turizmu, privlačeći investitore koji u njemu vide priliku za brži povrat uloženog novca. Ovaj koncept spaja boravak u prirodi sa komforom hotelskog smeštaja, omogućavajući gostima uživanje u podnom grejanju, đakuziju na otvorenom i moderno uređenom enterijeru, daleko od gradske gužve. Za turiste predstavlja beg od svakodnevice, dok za preduzetnike postaje sve zanimljiviji poslovni model.
Rast popularnosti glampinga prati i promena navika putnika, koji sve češće biraju privatnost, mir i autentičan boravak u prirodi umesto klasičnih hotela i prepunih turističkih centara. Finansijski rezultati prvih glamping kompleksa u Srbiji pokazuju da su kapaciteti često rezervisani mesecima unapred, uz visoku popunjenost tokom cele godine. Stoga, ulaganje u luksuzne kupole, kućice na drveću i safari šatore postaje jedan od najperspektivnijih pravaca razvoja domaćeg turizma.
Blizina Beograda i Novog Sada učinila je Frušku goru i Kosmaj vodećim destinacijama za glamping u Srbiji. Ove lokacije privlače goste koji žele vikend odmor bez dugog putovanja. Na Kosmaju se poslednjih godina grade moderne geodetske kupole uklopljene u prirodni ambijent, dok Fruška gora spaja luksuzni smeštaj sa vinskim turizmom, često smeštenim uz vinograde ili s pogledom na Dunav. Dobro razvijena saobraćajna povezanost dodatno privlači kompanije koje organizuju tim-bildinge, što doprinosi visokoj popunjenosti tokom cele godine.
Na Tari je akcenat na očuvanoj prirodi, miru i održivom turizmu. Glamping objekti se grade uglavnom od prirodnih materijala, a pogled na kanjon Drine i izolovanost privlače goste koji traže potpuni odmor, uključujući i sve veći broj stranih turista. Zlatibor, s druge strane, nudi drugačiji koncept. Kompleksi se nalaze van najprometnijih delova planine, ali nude dodatne sadržaje kao što su zatvoreni bazeni, saune i vrhunska gastronomska ponuda. Zbog velike konkurencije, investitori stalno uvode nove sadržaje, uključujući i prve kućice u krošnjama sa staklenim podovima.
Cene glampinga potvrđuju da pripada segmentu luksuznog turizma. Noćenje u geodetskoj kupoli sa privatnim hidromasažnim bazenom najčešće košta od 120 do više od 250 evra tokom vikenda, dok ekskluzivni safari šatori na Tari dostižu cenu i do 300 evra po noći.
Jedan od razloga zbog kojih se sve više investitora odlučuje za glamping jeste manja početna investicija u odnosu na klasičnu gradnju. Profesionalna geodetska kupola sa izolacijom košta između 8.000 i 12.000 evra, dok najveći deo budžeta odlazi na uređenje enterijera, kupatilo, platformu i đakuzi. Ukupna investicija za jednu potpuno opremljenu jedinicu uglavnom iznosi između 25.000 i 30.000 evra. Uz prosečnu cenu noćenja od oko 150 evra i popunjenost od 150 dana godišnje, jedna glamping jedinica može da ostvari bruto prihod od oko 22.500 evra, što znači da se investicija može vratiti za manje od dve godine.
Međutim, iako računica deluje privlačno, realizacija ovakvih projekata nije bez prepreka. Jedan od najvećih izazova je obezbeđivanje infrastrukture na izdvojenim lokacijama, jer dovođenje električne energije, obezbeđivanje vode i izgradnja odgovarajućih septičkih sistema često predstavljaju značajan dodatni trošak. Pored toga, glamping u Srbiji još nije posebno definisan kroz propise, pa investitori često prolaze kroz složene procedure za dobijanje lokacijskih i građevinskih dozvola. Na poljoprivrednom i šumskom zemljištu neophodna je i prenamena parcela, što može potrajati mesecima. Zbog toga je dobra priprema projekta jednako važna kao i sama investicija, jer administrativne i infrastrukturne prepreke mogu značajno usporiti ili čak zaustaviti realizaciju.
Glamping u Srbiji predstavlja spoj prirode i luksuza, nudeći jedinstveno iskustvo koje privlači sve više turista. Sa pravim pristupom i investicijama, ovaj trend može postati ključna grana domaćeg turizma u godinama koje dolaze.
