U zgradi blizu dokova Helsinkija, finski inženjeri testiraju novi dizajn ledolomaca. Ova maketa broda, dugačka tri metra, juri napred, cepajući ledeni pokrivač svojim narandžastim pramcem. Prema rečima Jari Hurtije iz kompanije „Aker Arktik“, vodećeg finskog dizajnera ledolomaca, led je „neka vrsta misterije“, ali Finci su na dobrom putu da je reše.
Finske kompanije su projektovale četiri petine i izgradile više od polovine svetskih ledolomaca. Kako konkurencija u Arktiku raste, američki predsednik Donald Tramp primetio je potrebu za jačanjem američke flote ledolomaca. U junu je izjavio da pregovara s Finskom o kupovini 15 brodova, dok je ranije razmatrao opciju o kupovini 40 „velikih“ ledolomaca. S obzirom na to da se Amerika suočava s izazovima od strane Rusije i Kine u severnim vodama, proširenje njene flote ledolomaca postalo je imperativ.
Finska je jedina zemlja čije luke se zimi mogu zalediti, što čini ledolomce ključnim za održavanje Baltičkog mora otvorenim. Od izgradnje „Sisua“, svog prvog dizel-električnog ledolomca, 1930-ih, Finska je razvila domaći lanac snabdevanja koji uključuje sve, od projektantskih firmi do brodogradilišta. Tokom Hladnog rata, Finska je usavršavala svoju industriju gradeći ledolomce za Rusiju, ali je ta trgovina prekinuta 2022. godine, kada je Finska postala članica NATO-a.
Industrija ledolomaca u Finskoj je čvrsto povezana, što joj pomaže da izgradi specijalizovanu nišu. Ledolomci zahtevaju debeli trup, snažne motore i komplikovane sisteme za kontrolu vibracija i zaštitu od leda kako bi preživeli ekstremne uslove. Većina ovih brodova se pravi po narudžbini, što ih čini neprikladnim za masovnu proizvodnju koja je uobičajena u velikim brodogradilištima Istočne Azije.
Jedan od značajnijih finskih projekata je brod „Baltika“, završen 2014. godine, koji ima asimetrični trup koji mu omogućava da plovi bočno, krčeći put kroz led. Drugi dizajni finskih ledolomaca uključuju brodove za rasute terete, tankere za naftu i pomoćne brodove. U poređenju s Amerikom, situacija je drastično drugačija. Američka obalska straža, deo oružanih snaga, navodi da joj je potrebno oko deset polarnih ledolomaca, dok trenutno ima samo tri. Poslednji ledolomac koji je izgradila američka vlada, „Hili“, završen je 1997. godine.
Planovi za izgradnju novih ledolomaca su odloženi, a budžet je naglo porastao. Prvi brod, koji je prvobitno trebao da bude završen 2024. godine, neće biti gotov pre 2029. godine, a troškovi će iznositi 1,9 milijardi dolara. U poređenju s tim, finski ledolomac „Polaris“ izgrađen je za tri godine i koštao je 125 miliona evra. Iako je manji od onoga što Amerika želi, „Polaris“ je dokaz finske sposobnosti da brzo gradi ledolomce po povoljnijoj ceni.
Razlika u kapacitetu ledolomaca između Amerike i Rusije, koja raspolaže sa oko 50 polarnih ledolomaca, uključujući nuklearne, često se preuveličava. Duga severna obala Rusije i više od 2 miliona stanovnika na Arktiku osiguravaju da će Rusija uvek imati prednost u ovom pogledu. Prava briga je razlika između mogućnosti američke obalske straže i njene uloge u bezbednosti Arktika, posebno s obzirom na sve veću konkurenciju Rusije i Kine.
U avgustu su dva kineska ledolomca plovila kroz područje koje Amerikanci smatraju svojim kod Aljaske. Kako bi nadoknadila ovu razliku, Amerika se sve više okreće finskoj industriji. Finci su navodno spremni da isporuče brodove još ove decenije, ali postoje prepreke, uključujući protivljenje američkih brodogradilišta i zakone o javnim nabavkama koji zahtevaju da se vojni brodovi grade u Americi. Ipak, spremnost Trampa da prevaziđe svoje protekcionističke instinkte ukazuje na hitnu potrebu za proširenjem arktičke flote obalske straže.
