U poslednjem izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) ukazano je na nedostatak propisane ekonomske klasifikacije za prihode od participacije u zdravstvu, što je dovelo do toga da su ovi prihodi upisani kao „transfere između korisnika na istom nivou“. Ovaj problem naglašava potrebu za jasnijim pravilima u vezi sa participacijom, iznosima koje građani plaćaju za zdravstvene usluge.
U Konsolidovanom izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za 2024. godinu navedeno je da su prihodi od participacije, koje plaćaju osigurana lica, dostigli 2.239.493.000 dinara. Ovi prihodi se odnose na ostvarene usluge u zdravstvenim ustanovama koje su deo mreže javnih zdravstvenih institucija.
Participacija predstavlja deo troškova koje osigurano lice snosi prilikom korišćenja zdravstvenih usluga ili lekova. Ovaj iznos može varirati u zavisnosti od vrste usluge ili leka koji se koristi. Na primer, osigurana lica plaćaju određeni procenat od cene usluga ili lekova koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja definiše šta sve obuhvata zdravstvena zaštita i iznos participacije. Takođe, Pravilnik o Listi lekova propisuje koji lekovi se mogu izdavati na teret obaveznog osiguranja i koliki iznos participacije treba platiti.
Naplatom participacije bave se pružaoci zdravstvenih usluga, kao što su doma zdravlja i bolnice, dok apoteke naplaćuju participaciju prilikom izdavanja lekova. Ugovori između RFZO i zdravstvenih ustanova uređuju odnose i način naplate participacije, s obzirom na finansijski plan RFZO.
Ova regulativa je važna jer osigurava da se sredstva prikupljena od participacije pravilno evidentiraju i koriste za unapređenje zdravstvene zaštite. Ugovorom o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove su obavezne da pravilno evidentiraju naplatu participacije i poštuju važeće propise.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je potrebno unaprediti regulativu i obezbediti tačnu evidenciju prihoda od participacije. Državni revizori ističu potrebu za promenom zakonodavstva, kako bi se osiguralo da participacija bude pravilno klasifikovana i da se sredstva koriste u skladu sa potrebama građana.
Osigurana lica treba da budu svesna svojih prava i obaveza u vezi sa participacijom, kako bi mogli efikasno da koriste zdravstvene usluge. Transparentnost u naplati i upotrebi ovih sredstava može doprineti poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji.
U svetlu ovih informacija, važno je da se ministar finansija uključi u rešavanje ovog problema i da donese odgovarajuće propise koji će omogućiti pravilno knjiženje prihoda od participacije. Ovaj korak je ključan za unapređenje celokupnog sistema zdravstvene zaštite i osiguranje da građani dobiju kvalitetne usluge za koje su plaćali.
U zaključku, participacija predstavlja važan deo sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji, ali je potrebno raditi na efikasnijem upravljanju i regulaciji ovih sredstava kako bi se obezbedila održivost i kvaliteta zdravstvene zaštite za sve građane.
