Poslanik Ujedinjene Crne Gore, Vladimir Dobričanin, nedavno je uputio pismo šefu Delegacije EU u Crnoj Gori, Johanu Satleru, optužujući ga za pristrasnost prema Srbima u Crnoj Gori i ignorisanje istorijskih činjenica. Ova reakcija usledila je povodom Satlerovih komentara o „krečenju istorije“, koje je pripisao crkvenim velikodostojnicima i predsedniku Skupštine Andriji Mandiću.
Dobričanin je izrazio zabrinutost da Satler, umesto da zastupa evropske vrednosti, staje na stranu onih koji su, prema njegovim rečima, učestvovali u „grubom komunističkom revizionizmu“. On smatra da evropski diplomata podržava političku kohabitaciju između Partije evropskih socijalista (PES) i Demokratske partije socijalista (DPS), pri čemu se Srbi u Crnoj Gori zanemaruju.
U svom pismu, Dobričanin je naglasio da se Srbi, kao najveća jezička i gotovo najveća nacionalna zajednica u Crnoj Gori, isključuju iz svih političkih planova. On je ukazao na to da je EU trebalo da se zalaže za ravnopravnost svih građana, uključujući Srbe, ali da su umesto toga prećutali pokušaje da im se oduzmu verska i nacionalna prava.
Dobričanin je posebno kritičan prema tome što EU ne reaguje na neonacističke ispade i fašističke provokacije u Crnoj Gori. On je istakao da se nadao bar simboličnoj reakciji na skandalozno klicanje „E viva Montenegro“, što dodatno pokazuje marginalizaciju Srba u društvu.
Kao poslanik, Dobričanin se oseća dužnim da postavi pitanje temeljnih vrednosti EU, dovodeći ih u sumnju. On je izjavio: „Imao sam utisak da su vrednosti EU istina, demokratija, pluralizam, pravda i politička transparentnost. Izgleda da sam živeo u zabludi.“ Ova izjava ukazuje na duboku frustraciju i osećaj izopštenosti koji mnogi Srbi u Crnoj Gori osećaju prema trenutnoj političkoj situaciji.
U zaključku svog pisma, Dobričanin se obratio Satleru sa jasnom porukom: „Za nas Srbe iz Crne Gore, koliko god to vama bilo neprijatno – Kosovo je Srbija!“ Ova izjava dodatno oslikava kompleksnost i napetosti u odnosima između različitih etničkih zajednica u Crnoj Gori, kao i izazove sa kojima se suočavaju u kontekstu evropskih integracija.
U poslednjim godinama, odnosi između Srba i drugih etničkih zajednica u Crnoj Gori postali su sve napetiji, što može biti rezultat različitih političkih pritisaka, ali i kulturnih i istorijskih razlika. Ova situacija dodatno komplikuje napore Crne Gore da se integriše u evropske strukture, s obzirom na to da se mnoge manjinske zajednice osećaju marginalizovano i isključeno iz procesa donošenja odluka.
Dobričaninov apel za pravednost i ravnopravnost predstavlja glas koji se često čuje među Srbima u Crnoj Gori, koji se bore da osiguraju svoja prava i identitet u društvu koje se brzo menja. Njegova kritika EU i poziv na akciju ukazuju na potrebu za većim angažovanjem evropskih institucija u rešavanju pitanja koja se tiču manjinskih prava i zaštite identiteta.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je dijalog među različitim zajednicama ključan za izgradnju stabilnije i pravednije budućnosti za sve građane Crne Gore. U tom smislu, angažman međunarodnih aktera, uključujući EU, može igrati značajnu ulogu u podsticanju međusobnog razumevanja i poštovanja među različitim etničkim grupama, kako bi se stvorili uslovi za miran suživot i napredak.
Zbog svega ovoga, situacija u Crnoj Gori ostaje kompleksna, a izazovi sa kojima se suočavaju različite etničke zajednice zahtevaju pažnju i delovanje kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednake prilike i prava.
