U Srbiji je tokom prošle godine izgrađeno 35.380 stanova, a u poslednjih pet godina ukupno 154.891 stan, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ova proizvodnja stanova beleži blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je završeno 35.652 stanova. Ovaj trend smanjenja može se nastaviti i u tekućim i narednim godinama, prema nekim pokazateljima iz građevinskog sektora.
U poslednje dve godine, uspostavljen je odnos između broja završenih stanova i broja onih najavljenih za gradnju koji iznosi 0,92. To znači da je od najavljenih stanova ostvareno 92% do kraja sledeće godine. Ovaj odnos je očekivan, jer ne dolazi do izgradnje svih najavljenih stanova, a sve je manje „repova“, tj. stanova čija je izgradnja planirana pre više godina.
Ako se ovaj odnos primeni na 2025. godinu, procenjuje se da bi na tržištu moglo biti oko 35.150 novih stanova. Prema podacima RZS-a, broj stanova koji su obuhvaćeni građevinskim dozvolama u 2024. godini iznosi 38.042.
Međutim, postoji zabrinutost zbog stalnog smanjenja broja izdatih građevinskih dozvola. U 2023. godini izdato je 38.437 dozvola, dok je za 2024. planirano 38.042. U prvih pet meseci 2025. godine, prema dostupnim podacima, pokriveno je 13.597 stanova, što predstavlja pad od 4,35% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Ukupna vrednost građevinskih radova u Srbiji tokom prošle godine iznosila je 796 milijardi dinara, od čega je 339 milijardi dinara uloženo u izgradnju zgrada. U prvom kvartalu 2025. godine, indeks građevinskih radova bio je samo 73, u poređenju sa prethodnim kvartalima gde je bio iznad 100, što ukazuje na pad aktivnosti.
Stručnjaci smatraju da trenutna situacija ne mora da izaziva zabrinutost, barem ne u sektoru stanogradnje, jer i dalje postoji deficit stanova na tržištu u odnosu na potražnju, što može otvoriti mogućnost za povećanje ponude. Nedavni podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da cene nekretnina i dalje rastu, sa povećanjem od 5,6% u novogradnji. Tokom prvog kvartala 2025. godine, broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 11.293, što predstavlja rast od 7,2%, uz ukupnu vrednost od 1,03 milijarde evra, što je povećanje od 21,8%.
Stručnjaci odbacuju ideju o „krizi u građevinarstvu“, ističući da se zapravo dešava stabilizacija tržišta. Međutim, naglašavaju potrebu za konsolidacijom u stanogradnji, gde će ostati samo oni investitori koji se profesionalno bave nekretninama, a ne oni koji investiraju iz viška sredstava iz drugih delatnosti.
U svetlu ovih informacija, jasno je da srpsko tržište nekretnina prolazi kroz periode prilagođavanja, gde se smanjuje broj novih projekata, ali i dalje postoji potražnja za stanovima. Očekuje se da će u narednim godinama biti potrebno više stabilnosti i predvidljivosti u građevinskom sektoru kako bi se zadovoljile potrebe tržišta i obezbedila dugoročna održivost.
Očekuje se da će se u narednom periodu dodatno analizirati situacija u građevinarstvu, a posebno uticaj smanjenja broja izdatih građevinskih dozvola na buduću ponudu stanova. U isto vreme, rast cena nekretnina može biti signal investitorima da je tržište još uvek aktivno, iako se suočava s izazovima. Potrebno je pratiti ove trendove kako bi se bolje razumeo budući razvoj sektora nekretnina u Srbiji.
