U okviru svojih napora da podigne standard života građana, srpska vlada je najavila nove mere usmerene na „disciplinovanje“ banaka. Ove mere, koje se smatraju „antiinflacionim“, obuhvataju ograničavanje marži trgovaca, ali su najvažnije promene vezane za kamate na kredite banaka.
Jedna od ključnih novina jeste olakšanje pristupa kreditima za lica sa nižim primanjima. Svi oni čija su mesečna primanja manja od 100.000 dinara (oko 850 evra) mogli bi da dobiju povoljnije uslove, što bi trebalo da donese koristi i potrošačima i bankama. Očekuje se da će banke smanjiti kamatne stope za dinarske gotovinske i potrošačke kredite na maksimalno 7,5%, što je u skladu sa prosekom kamatnih stopa u Evropskoj uniji.
Ove mere bi mogle značajno promeniti trenutne uslove na tržištu kredita. Naime, prema poslednjim podacima, banke u Srbiji imaju prosečne kamate od 8,25% na revolving kredite, dok su za potrošačke kredite kamate u rasponu od 4,4% do 10,96%. Očekuje se da će smanjenje kamatnih stopa omogućiti građanima da dobiju gotovinske kredite po kamati od 7,5%, dok bi kod revolving kredita kamate mogle pasti ispod 6%.
Za stambene kredite, koji čine značajan deo ukupnog kreditnog portfolija, planira se smanjenje kamatnih stopa za 0,5 procentnih poena, što bi dodatno olakšalo pristup ovim sredstvima. Banke su se obavezale da do septembra 2025. godine objave posebne ponude ovih kredita na svojim internet stranicama.
Procene govore da bi ova ušteda za klijente mogla iznositi oko 40 milijardi dinara u narednih pet godina, pri čemu bi ušteda u prvoj godini otplate mogla dostići 12 milijardi dinara. Na primer, za gotovinski kredit od milion dinara, rata bi mogla biti manja do 16% od trenutne ponude banaka, što bi značilo uštedu od preko 200.000 dinara tokom celog perioda otplate.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ističe da je važno kako građani upravljaju svojim finansijama. On naglašava da je značajan deo kredita u Srbiji usmeren na pokrivanje troškova, dok bi u razvijenijim ekonomijama većina kredita bila namenjena investicijama.
U međuvremenu, banke u Srbiji su zabeležile profit od 90,7 milijardi dinara u prvoj polovini 2023. godine, što je nešto više od prošlogodišnjeg profita za isti period. Iako su banke dobro zarađivale, nove mere mogu uticati na njihovu profitabilnost. Administrativna ograničenja kamata nisu novina u Srbiji, jer su banke već godinama suočene sa sličnim regulativama, posebno kod stambenih kredita.
Ograničavanje kamata može imati uticaj na profitabilnost banaka, ali stručnjaci smatraju da će banke pronaći načine da nadoknade izgubljeni profit. To bi moglo uključivati povećanje naknada i provizija, smanjenje kamatnih stopa na štednju, fokusiranje na klijente sa boljim bonitetom, ili čak preusmeravanje sredstava u inostrana tržišta.
U zaključku, nove mere koje najavljuje srpska vlada mogu doneti olakšanje za građane sa nižim primanjima, ali i izazvati promene u načinu poslovanja banaka. Potrebno je vreme da se vide efekti ovih mera, a dugoročno rešenje zahteva povećanje konkurencije na tržištu i razvoju održivih poslovnih modela.
