Već se sitno odbrojava do početka berbe malina, a ove godine izostale su licitacije i pretnje blokadama puteva. Ključna pitanja ove sezone nisu toliko vezana za cenu, koliko za količinu roda. Naime, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, očekuje se da će prinosi biti znatno smanjeni, što stavlja dodatni pritisak na malinare da li će otkupna cena moći da pokrije troškove proizvodnje.
Aleksandar Leposavić iz Naučnog instituta za voćarstvo izneo je procene o otkupnoj ceni koja bi se mogla kretati između 350 i 400 dinara po kilogramu. Ova cena je daleko od onih od pre nekoliko godina kada je cena dostizala 600 dinara, što je izazvalo ozbiljne probleme u plasmanu, naročito na svetskom tržištu, gde su izgubljene mnoge pozicije, pre svega u Nemačkoj.
U međuvremenu, rani mrazevi su pogodili ariljske zasade malina, što je dodatno umanjilo očekivane prinose. Iako su poljoprivrednici primenili sve agrotehničke mere, prirodni uslovi su se pokazali kao nepremostiva prepreka. Leposavić naglašava da, iako je malina luksuzno voće koje kupuju kupci sa višim primanjima, oni su takođe osetljivi na promene cena. U ovom trenutku, kvalitet srpskih malina ostaje na visokom nivou, ali je izuzetno važno da se prepozicionira tržište, s obzirom na to da su i drugi proizvođači širom sveta suočeni sa sličnim problemima.
Prošla godina donela je borbu cena između malinara i otkupljivača, koja se kretala između 250 i 260 dinara. U 2023. godini, ta cena je pala na 200 dinara, dok su ranijih godina bila u rasponu od 550 do 600 dinara. Malinari se sa nostalgijom sećaju 2021. godine, kada su proizvođači dobijali između 400 i 420 dinara po kilogramu, a izvozna cena se kretala između 600 i 900 dinara. Ova situacija dovela je do toga da su mnogi poljoprivrednici proširili svoje zasade malina, privučeni visokim cenama.
Međutim, ova trka za profitom bez realne osnove na izvoznim tržištima dovela je do problema u sektoru. Mnogi hladnjačari su propali, a izvoz je opao. Malinari su primorani da preispitaju svoje strategije i prilagode se novim tržišnim uslovima. Uz sve to, neizvesnost na tržištu i smanjenje prinosa mogu dodatno otežati situaciju u godinama koje dolaze.
U svetlu ovih događaja, važno je da se proizvođači fokusiraju na održivost i strategije dugoročnog planiranja. Kvalitet proizvoda i sposobnost da se odgovori na promene u potražnji mogu biti ključni faktori u održavanju konkurentnosti na globalnom tržištu. Srpski malinari moraju pronaći načine da se prilagode i iskoriste svoje prednosti kako bi opstali u izazovnim uslovima.
U zaključku, predstojeća sezona berbe malina donosi brojne izazove za proizvođače. Smanjeni prinosi, neizvesne cene i konkurencija na globalnom tržištu zahtevaju od malinara da budu prilagodljivi i inovativni. Budućnost srpskih malina zavisi od sposobnosti proizvođača da se suoče s ovim izazovima i pronađu rešenja koja će omogućiti održivost i rast ovog važnog sektora.
