Ministarka građevinarstva, Aleksandra Sofronijević, najavila je da će novi zakon o legalizaciji nelegalnih objekata biti upućen Skupštini po hitnom postupku i da će početi da se primenjuje već dan nakon usvajanja. Ovaj zakon je deo šire reforme koja uključuje uspostavljanje digitalne platforme za evidenciju objekata na teritoriji Srbije, koju je izradio Republički geodetski zavod. Ova platforma će biti dostupna svim lokalnim samoupravama.
Sofronijević je naglasila da će građani imati mogućnost da prijave nelegalne objekte 45 dana nakon što zakon stupi na snagu. Digitalna platforma će omogućiti opštinama da ucrtaju sve zone zaštite i javne namene, a rok za ovaj zadatak je 30 dana. Nakon toga, opštine će biti dužne da pruže pravnu pomoć građanima koji možda nemaju potrebna tehnička znanja za popunjavanje prijava. Građani će biti obavešteni o potrebnim podacima koje treba da pripreme, uključujući osnovne informacije o nepokretnostima i vlasnicima.
Nakon što opštine završe sa prikupljanjem podataka, imaće dodatnih 15 dana da ih vrate Agenciji za nekretnine, koja će zatim imati još 15 dana za proveru i ažuriranje informacija. Prijave će se moći podnositi tokom inicijalnog roka od 45 dana, zatim će uslediti ciklus prijavljivanja od 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore, što ukupno čini 90 dana.
Što se tiče taksi za legalizaciju, visina će zavisiti od veličine opštine i vrste objekta. U opštinama sa manje od 50.000 stanovnika, kao i u selima, taksa će iznositi 100 evra. U Beogradu, takse se kreću od 100 do 1.000 evra, dok u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu iznose od 100 do 500 evra. Za gradove sa 50.000 do 100.000 stanovnika, takse će biti u rasponu od 100 do 300 evra.
Ministarka je takođe odgovorila na pitanje o tome da li će investitori koji su nelegalno gradili biti tretirani na isti način kao i obični građani. Sofronijević je naglasila da država ne nagrađuje nesavesne graditelje koji su prevarili kupce stanova i ugrozili budžet lokalnih vlasti. U slučaju kada su investitori poznati i dostupni, biće obavezni da plate naknadu koja će biti proporcionalna doprinosu koji bi bili dužni da plate da su pravovremeno podneli zahtev za građevinsku dozvolu.
Kupci stanova, koji su prevareni od strane investitora, takođe će biti obavezni da plate taksu, ali samo u situacijama kada investitor nije poznat ili mu se ne može ući u trag. Sofronijević je ukazala na to da je Kaluđerica najveće nelegalno naselje na Balkanu, ali je naglasila da novi zakon ne donosi univerzalna rešenja, već postavlja jasna pravila, posebno kada je reč o uzurpaciji zemljišta.
Zakon predviđa da se prvo reši pitanje vlasništva zemljišta pre nego što se dozvoli upis prava na nelegalne objekte. Ukoliko do dogovora između vlasnika zemljišta i nelegalnog graditelja ne dođe, pravo će se upisati na ime vlasnika zemljišta. Zakon takođe štiti javna dobra, kulturnu baštinu i privatnu svojinu.
U zaključku, novi zakon o legalizaciji nelegalnih objekata predstavlja značajan korak u rešavanju problema nelegalne gradnje u Srbiji. Uvođenje digitalne platforme i obaveza lokalnih samouprava da pruže pravnu pomoć građanima može značajno olakšati proces legalizacije. Ipak, važno je da se obezbede pravični uslovi za sve učesnike u procesu, kako bi se sprečilo dalje kršenje zakona i zaštitila privatna svojina.
