Sve zemlje Evropske unije su tokom 2024. godine povećale izdatke za socijalnu zaštitu, a prema podacima Evrostata, ukupno povećanje iznosi gotovo 7%, što dovodi do ukupnog socijalnog budžeta bloka od skoro 5 milijardi evra. U poređenju sa bruto domaćim proizvodom (BDP), prosečna potrošnja na socijalna davanja sada iznosi oko 27% širom EU, iako se stope značajno razlikuju među članicama.
Finska, Francuska i Austrija su se istakle kao najdarežljivije članice, svaka trošeći oko 32% svog BDP-a na socijalna davanja. Nasuprot tome, Irska se nalazi na dnu liste sa samo 12%, što je ispod nivoa potrošnje u zemljama koje nisu članice EU, kao što su Bosna i Hercegovina (20%) i Srbija (18%). Stručnjaci objašnjavaju da razlike u potrošnji mogu biti povezane sa demografskim karakteristikama svake zemlje. Irsko društvo je relativno mlado, što dovodi do nižih izdataka za penzije, dugotrajnu negu i zdravstvenu zaštitu, rekao je profesor Bernhard Ebinghaus sa Univerziteta u Manhajmu.
Iako je Irska na dnu kada je reč o ukupnoj potrošnji na socijalna davanja, ona se ipak nalazi među vodećim zemljama kada je reč o potrošnji na socijalno stanovanje, proporcionalno svom BDP-u. U EU, penzije čine najveći deo socijalne potrošnje, sa ukupno dva biliona evra rashoda bloka. Zdravstvena zaštita i bolnički troškovi su na drugom mestu, sa skoro 1,5 biliona evra, dok su mere za izdržavanje porodice i dece i podrška osobama sa invaliditetom takođe značajni troškovi.
Francuska, koja se suočila s kontroverznom reformom penzija, trenutno ne zauzima prvo mesto kada su u pitanju starosne penzije, posvećujući im 13% svog BDP-a. Prvo mesto zauzimaju Austrija (14,7%), Italija (14,6%) i Finska (14,5%). Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, Nemačka izdvaja najviše, sa 9,9% svog BDP-a, a prate je Francuska i Holandija sa 9,5%.
U pogledu podrške za nezaposlene, Francuska prednjači sa 1,75% BDP-a, dok su Finska i Španija na drugom i trećem mestu. Kada je u pitanju stambena podrška, Finska je na prvom mestu sa 0,99% BDP-a, dok se Irska i Nemačka nalaze iza nje. U anketi Evrobarometra iz 2025. godine, nedostatak pristupačnog stanovanja se istakao kao najhitniji problem u EU, što je istaklo 40% ispitanika.
Estonija je prošle godine povećala svoju socijalnu potrošnju za skoro 20%, što je najbrži rast među svim zemljama EU. Stručnjaci napominju da je ovaj skok rezultat indeksacije plaća i visoke inflacije, a ne nužno političkog pomeranja prema jačanju socijalne države. U Estoniji su se penzije automatski povećale zbog visokog rasta plata, što je dovelo do povećanja troškova.
S druge strane, najsporiji rast zabeležen je u Grčkoj (+3,2%) i Švedskoj (+3,9%), dok su sve zemlje EU povećale svoje rashode za socijalna davanja, iako su neki eksperti zabrinuti zbog budućeg porasta troškova zbog ekonomskih pritisaka. U Nemačkoj su reforme penzionog sistema već preduzete, ali dodatni troškovi zbog izbeglica iz Ukrajine i usporavanje ekonomije mogu dovesti do većih pritisaka na javne rashode.
U zaključku, iako su države članice EU uložile značajne resurse u socijalnu zaštitu, razlike u potrošnji i pristupu socijalnim davanjima i dalje su prisutne. Ove razlike zavise od niza faktora, uključujući demografske karakteristike, ekonomske uslove i specifične politike svake zemlje.
