Prošla 2025. godina bila je treća najtoplija zabeležena godina u Evropi, a mart je bio najtopliji mart ikada zabeležen na kontinentu, pokazuju novi podaci koje je objavio Kopernikus. Prosečna temperatura tokom godine dostigla je 10,41 stepeni, što je za 1,17 stepeni iznad referentnog perioda od 1991. do 2020. godine.
Istočni severni Atlantik, region Severnog mora, uključujući sever Britanije i delove Skandinavije, kao i jugozapadni Mediteran i krajnji zapad Rusije, zabeležili su rekordno visoke temperature. Prema najnovijim podacima kompanije Reinders Corporation, Francuska, Rusija i Rumunija rangirane su kao evropske zemlje koje će do 2100. godine biti najteže pogođene globalnim zagrevanjem.
Istraživanje je takođe ukazalo na to da bi blaga klima Evrope mogla nestati do 2100. godine, s obzirom na to da će svaka analizirana zemlja do kraja veka redovno doživljavati toplotne talase sa temperaturama koje će prelaziti 36,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija se oslanja na podatke klimatskog modelovanja, učestalost toplotnih talasa i prosečne u odnosu na maksimalne temperature širom evropskih zemalja.
Gerit Jan Reinders, izvršni direktor i stručnjak za klimatske podatke u kompaniji Reinders Corporation, ističe značaj ovih podataka: „Ovo su mali, ali snažni pokazatelji koliko se brzo globalna klima menja. Iste sile koje pokreću ove promene već preoblikuju Evropu, gde će rastući toplotni ekstremi staviti na probu otpornost naše infrastrukture, sistema javnog zdravlja i načina života.“
Francuska je identifikovana kao evropska zemlja koja će najviše biti pogođena toplotnim talasima. Prema podacima Reindersa, očekuje se da će Francuska do 2100. godine doživljavati pet toplotnih talasa godišnje, sa ukupno 115 kumulativnih dana ekstremne vrućine. Očekuje se da će prosečne temperature tokom tih talasa dostići i do 37 stepeni, a gotovo četiri meseca u godini mogla bi se provesti u uslovima toplotnog talasa.
Rusija se suočava sa drugom najintenzivnijom transformacijom zbog vrućina, sa indeksom toplotnih talasa od 79,92. Ova zemlja će doživljavati dva toplotna talasa godišnje sa najvišom prosečnom temperaturom među evropskim državama od 37,99 stepeni, dok će maksimalne temperature dostići i do 39,71 stepeni. Prema studiji, tradicionalno hladna klima Rusije riskira da do kraja veka postane gotovo neprepoznatljiva.
Istočna Evropa se pojavljuje kao novo žarište toplotnih talasa, pri čemu se Rumunija nalazi na trećem mestu, Moldavija na četvrtom, a Bugarska na petom, ispred mediteranskih zemalja. Rumunija i Moldavija suočavaće se sa tri toplotna talasa godišnje, svaki u trajanju od po 17 dana, dok će Bugarska imati dva toplotna talasa godišnje, sa ukupno 14 dana ekstremne vrućine.
Sa pozitivnije strane, studija je pokazala da mediteranske zemlje kao tradicionalno tople destinacije pokazuju iznenađujuću otpornost na toplotne talase. Turska, Grčka i Italija rangirane su niže nego što se očekivalo — na 6., 7. i 10. mestu. Turska će doživeti po jedan toplotni talas godišnje, u ukupnom trajanju od 13 dana, sa prosečnom temperaturom od 37,76 stepeni. Grčka će imati najduže pojedinačne periode toplotnih talasa — ukupno 20 dana, ali samo dva događaja godišnje, dok će Italija imati samo jedan toplotni talas godišnje, u trajanju od devet dana.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezanih sa vremenskim uslovima i može pogoršati osnovne bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, mentalne probleme i astmu, kao i povećati rizik od nezgoda i širenja nekih zaraznih bolesti. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se smanjili efekti klimatskih promena na zdravlje i život u Evropi.
