I bez grejanja plastenika moguće je gajiti kulture koje odlično podnose niske temperature. U zimskom periodu, kada je potražnja za svežim povrćem posebno izražena, određene vrste povrća mogu se uspešno gajiti bez dodatnog grejanja. Među najisplativijim izborima za zimsku proizvodnju su luk, spanać i zelena salata, koji su otporni na mraz i lako se plasiraju na tržištu.
Stručnjaci preporučuju da prilikom izbora kultura za zimsku sadnju, prioritet daju onima koje su već dokazale svoju prilagodljivost na lokalne klimatske uslove. Iako plastenici nisu grejani, pravilna agrotehnika, redovno provetravanje i dezinfekcija zemljišta su ključni faktori za uspeh.
Luk se ističe kao jedna od najotpornijih kultura za zimsku proizvodnju. Njegovo seme klija već na temperaturama od 3 do 5 stepeni, dok mlade biljke podnose mrazeve do -7, a dobro ukorenjene biljke čak i do -25 stepeni. Luk zahteva umerenu količinu svetlosti, manje nego paradajz ili krastavac, ali više nego kupus. U fazi nicanja i rasta listova, luk zahteva veću vlažnost zemljišta i vazduha, dok se u periodu sazrevanja zalivanje smanjuje. Posebnu pažnju treba obratiti na luk srebrenjak, jer ima veće potrebe za vodom s obzirom na to da se gaji iz rasada.
Spanać je još jedna biljka koja se odlično uklapa u zimske uslove. Ova kultura se najbolje razvija na temperaturama između 14 i 18 stepeni, a može izdržati mrazeve do -8 stepeni. Spanać je manje zahtevan kada je u pitanju svetlost, što ga čini pogodnim za gajenje kao međuusev. Zbog slabo razvijenog korenovog sistema, spanać zahteva čestu i obilnu hidrataciju, posebno u fazi formiranja listova. Đubrenje kompostom daje odlične rezultate i poboljšava kvalitet roda.
Zelena salata takođe ne zahteva visoke temperature. Njena optimalna temperatura za rast je između 15 i 20 stepeni, a mlade biljke mogu podneti mrazeve do -6 stepeni. Salata zahteva puno svetlosti i konstantnu vlažnost zemljišta, što direktno utiče na sočnost i kvalitet glavica. Period od rasađivanja do formiranja glavice je najosetljiviji, posebno u slabo provetrenim plastenicima. Kao najbolji predusevi za zelenu salatu preporučuju se paradajz, crni luk i radič, dok celer i peršun nisu preporučljivi.
Zimska proizvodnja povrća bez grejanja plastenika predstavlja odličnu priliku za poljoprivrednike koji žele stabilan prihod i brži plasman proizvoda. Uz pravilan izbor kultura i primenu osnovnih agrotehničkih mera, i hladni meseci mogu doneti značajne finansijske dobitke.
Uzimajući u obzir sve prednosti koje donosi gajenje ovih kultura tokom zime, poljoprivrednici mogu iskoristiti sezonsku potražnju na tržištu. Ova strategija ne samo da omogućava proizvodnju svežeg povrća u vreme kada je ono najtraženije, već i smanjuje troškove uzgoja, jer se smanjuje potreba za dodatnim grejanjem i održavanjem plastenika.
Kombinovanjem ovih kultura, poljoprivrednici mogu osigurati raznovrsnost ponude i privući širu bazu kupaca, što je posebno važno na konkurentnom tržištu. Dakle, pametnim izborom i primenom pravilnih agrotehničkih praksi, zimska proizvodnja povrća može postati uspešan i isplativ biznis.
U zaključku, zimsku proizvodnju povrća bez grejanja plastenika ne treba podcenjivati. Sa pravim pristupom i strategijom, poljoprivrednici mogu ostvariti stabilne prihode tokom cele godine, čak i u najhladnijim mesecima.
