Godina 2025. označila je značajan trenutak u razvoju turizma Srbije, donoseći stabilizaciju nakon burnog post-pandemijskog oporavka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, turistički promet u Srbiji prešao je iz faze eksplozivnog rasta u fazu konsolidacije, što se ogleda u blagom opadanju ukupnog broja turista, ali i u preusmeravanju ka kvalitetnijoj turističkoj ponudi. U 2026. godini, evidentno je da se turistička mapa Srbije značajno menja, jer strani turisti sve više biraju planinske i wellness destinacije umesto klasičnih urbanih putovanja.
Tokom 2025. godine, Srbiju je posetilo 4.346.691 turista, što predstavlja pad od 1,9% u odnosu na rekordnu 2024. godinu. Ukupan broj noćenja iznosio je 12.282.212, uz pad od 3%. Ovi podaci ukazuju na promenu smera ka kvalitativnoj demografiji, a manje na kvantitetu. Od ukupnog broja turista, 2.348.495 bili su strani gosti, čiji je broj noćenja beležio manji pad od 0,4%, što ukazuje na to da strani turisti u proseku ostaju duže.
Analiza emitivnih tržišta pokazuje zanimljivu strukturu stranih posetilaca. Najbrojniji su turisti iz Turske, dok rastuće zanimanje beleže gosti iz Kine, Rusije i Bosne i Hercegovine. Takođe, primećen je značajan broj turista iz Španije i Brazila, što ukazuje na to da Srbija postaje sve prepoznatljivija destinacija.
Decembar 2025. godine dao je važne signale za projekte u 2026. U poslednjem mesecu godine, zabeležen je rast dolazaka stranih turista od 1,3%, dok su domaći turisti ostvarili 5% manje noćenja. Ovi podaci jasno ukazuju na promenu strukture turističke potražnje, gde strani turisti postaju dominantniji faktor.
Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu beleži izuzetan rezultat sa 8,9 miliona putnika, što predstavlja rast od 6,5% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj novi rekord potvrđuje poziciju Beograda kao ključnog avio-čvorišta regiona. Najava nove direktne linije Beograd-Toronto za 2026. godinu predstavlja važan korak u proširenju mreže i privlačenju turista iz daljih tržišta.
S druge strane, aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu suočava se sa izazovima, beležeći pad od 20% u 2024. godini. Međutim, planirani povratak Ryanair letova za Štokholm, Krf i Maltu može pomoći u revitalizaciji ovog aerodroma.
Planinski turizam beleži najveći rast, sa 14% rasta noćenja stranih turista. Zlatibor ostaje dominantna destinacija, dok manji planinski centri poput Goča i Golije beleže rekordne brojke. Na drugoj strani, tradicionalni centri poput Kopaonika beleže blagi pad interesovanja, što ukazuje na potrebu za modernizacijom ponude.
Banjski turizam ostaje važan segment, ali se suočava sa promenama. Vrnjačka Banja zadržava lidersku poziciju, dok Palić i Vrdnik beleže snažan rast. Nasuprot tome, Sokobanja beleži pad popularnosti, što ukazuje na potrebu za prilagođavanjem savremenim potrebama.
Gradski turizam, koji je dugo bio glavni generator rasta, u 2025. beleži blagi pad. Beograd se suočava sa zasićenjem tržišta, dok Novi Sad zadržava važnost, ali je potrebno diversifikovati ponudu kroz jačanje kulturnih manifestacija i biznis turizma.
U budućnosti, Srbija se nalazi na raskršću – prelazak sa kvantitativnog na kvalitativni rast predstavlja znak zrelosti turističke industrije. Ključni nalazi ukazuju na to da su planinske destinacije, predvođene Zlatiborom, novi lideri rasta, dok gradski turizam postaje sve specijalizovaniji.
Za uspeh u 2026. godini, ključno je ulaganje u infrastrukturu, brendiranje specifičnih destinacija i jačanje međunarodne promocije. Srbija ima potencijal da postane konkurentna regionalna destinacija, ali to zahteva konkretne akcije i strateško planiranje. Kvalitet nad kvantitetom, autentičnost nad masovnošću, i usmeravanje na specifične tržišne segmente biće ključni za budući razvoj turizma u Srbiji.
