Rat u Ukrajini traje 1.414 dana, a u Parizu je održan ključni sastanak lidera „Koalicije voljnih“, gde je usvojena važna deklaracija o raspoređivanju trupa u Ukrajinu, pod uslovom postizanja mira. Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je da su bezbednosne garancije od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da mirovni sporazum ne znači predaju Ukrajine, kao i da se obezbede da ne dođe do novih pretnji toj zemlji.
Specijalni izaslanik SAD, Stiv Vitkof, izjavio je nakon sastanka da američki predsednik Donald Tramp čvrsto podržava bezbednosne protokole i naglasio da SAD neće odustati od svojih obaveza prema Ukrajini, pružajući pomoć kako bi Ukrajinci došli do konačnog mira. U ovom kontekstu, britanski premijer Kir Starmer potvrdio je da je „Koalicija voljnih“ usvojila deklaraciju o raspoređivanju trupa, što predstavlja značajan korak u pravcu jačanja podrške Ukrajini.
Makron je na konferenciji za novinare naglasio da „Pariska deklaracija“ o bezbednosnim garancijama predstavlja značajan korak ka postizanju trajnog mira. On je istakao potrebu za bezbednosnim garancijama koje će osigurati da Ukrajina ne bude prepuštena sudbini, već da se stvore uslovi za njen dugoročni suverenitet i nezavisnost.
Tokom sastanka, lideri su se dogovorili o jačanju ukrajinske odbrane, a Makron i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarali su o strategijama za jačanje pozicije Kijeva u trenutnoj situaciji. Zelenski je pozvao na diplomatsko rešenje kako bi se okončao sukob, naglašavajući značaj međunarodne podrške.
U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc je tokom konferencije za novinare izjavio da je važno da Ukrajina stvori uslove u kojima će mladići ostati u zemlji i služiti njoj, umesto da odlaze u evropske zemlje. Ovaj apel dolazi u svetlu potreba za održavanjem ekonomski zdrave Ukrajine koja će moći da se odbrani od budućih pretnji.
Sastanak „Koalicije voljnih“ takođe je doveo do potpisivanja zajedničke izjave o „Pouzdanim bezbednosnim garancijama za snažan i trajan mir u Ukrajini“, koje će biti aktivirane nakon prekida vatre. Deklaracija naglašava spremnost za pridruživanje sistemu garancija koji će biti politički i pravno utvrđen, a koji će uključivati bilateralne sporazume o bezbednosti.
U sklopu ovog događaja, Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, kritikovao je Zapad, ističući da je pokušaj izolacije Rusije doveo do sramotnih situacija na međunarodnim događajima. On je ukazao na to da je Zapad zapravo doživeo samoizolaciju zbog svog stava prema Rusiji.
Ova dešavanja u Parizu naglašavaju rastuću međunarodnu saradnju u cilju postizanja mira u Ukrajini i obezbeđivanja bezbednosti regiona. U svetlu ovih razgovora, lideri „Koalicije voljnih“ su izrazili posvećenost dugoročnoj podršci Ukrajini, obezbeđujući pravni okvir za delovanje svojih oružanih snaga na ukrajinskom tlu.
Posmatrano u celini, sastanak u Parizu predstavlja značajan pomak u međunarodnom angažmanu u vezi sa ukrajinskom krizom, sa jasnim naglasakom na potrebi za bezbednosnim garancijama i jačanjem ukrajinske odbrane. Stanje u Ukrajini i dalje ostaje ključno pitanje, a međunarodna zajednica se nastavlja mobilisati kako bi se postigao trajni mir i stabilnost u regionu.
