Znamenje koje je postalo predmet rasprave u Crnoj Gori je amblem na uniformama Specijalne jedinice policije, na kojem se ističe Njegoševa kapela na Lovćenu. Ova situacija je izazvala reakcije nakon što su specijalci učestvovali u takmičenju „Dubai svat čelendž“. NVO Akcija za ljudska prava obratila se ombudsmanu sa pritužbom, tvrdeći da isticanje kapele na policijskim uniformama predstavlja diskriminaciju.
Ombudsman je objasnio da je do diskriminacije došlo zbog isticanja „objekta jedne verske zajednice“ na uniformi policije države koja je Ustavom uređena kao građanska i sekularna. U takvom okviru, verske zajednice treba da budu odvojene od države. Ova situacija je izazvala široku debatu o značaju simbola u kontekstu multietničke i multikonfesionalne Crne Gore.
Boris Bogdanović, šef poslaničkog kluba Demokratske Crne Gore, reagovao je na ovu inicijativu. On je izrazio zabrinutost da bi uklanjanje amblema kapele predstavljalo napad na kolektivno pamćenje naroda. Bogdanović smatra da takav potez ne bi bio usmeren samo na jedan simbol, već bi udario na temelj i dostojanstvo Crne Gore. Njegoševa kapela, prema njegovim rečima, nije religijski simbol, već deo nacionalnog identiteta.
Bošnjačko nacionalno veće takođe je izrazilo nezadovoljstvo zbog prisustva Njegoševe kapele na uniformama. Oni su naglasili da svaka simbolika koja je jednoverska može narušiti multiverski karakter Crne Gore, što može izazvati neprijatnost među pripadnicima drugih zajednica. Ova izjava ukazuje na duboke etničke i verske podele koje postoje u društvu.
Bogdanović je nastavio da objašnjava da Lovćen nije samo mesto gde se nalazi kapela, već simbol otpora i jedinstva svih građana Crne Gore. On je istakao da kapelica na uniformama ne predstavlja provokaciju, već simbol zaveta da policija štiti sve građane, nezavisno od njihove nacije ili vere. On je naglasio da značka policije nije neprijatelj različitosti, već garant bezbednosti.
Pitanje koje je postavio Bogdanović, da li će neko sutra predložiti promenu državnog grba ili zastave, dodatno osvetljava dubinu ove debate. On je ukazao na to da se građanski karakter države ne može meriti time što će se brisati simboli prošlosti. Umesto toga, važno je prepoznati zajedničke vrednosti koje ti simboli predstavljaju.
Reakcija Akcije za ljudska prava bila je jasna; Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno je da u roku od 30 dana od prijema mišljenja dostavi izveštaj o merama koje su preduzete u vezi sa ovom preporukom. Ova situacija ističe izazove s kojima se Crna Gora suočava u pokušaju da uspostavi ravnotežu između očuvanja nacionalnog identiteta i poštovanja multietničkog društva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Crna Gora ima bogatu istoriju i tradiciju koja uključuje različite kulturne i verske identitete. Različite zajednice u zemlji teže očuvanju svojih simbola, dok istovremeno žele da žive u harmoniji sa drugima. Ova debata o amblemu na policijskim uniformama ukazuje na složenost identiteta Crne Gore i izazove koje donosi pokušaj izgradnje koherentnog društvenog okvira.
U zaključku, situacija oko amblema Njegoševe kapele na uniformama Specijalne jedinice policije predstavlja dublju raspravu o identitetu, simbolici i multikulturalizmu u Crnoj Gori. Ova rasprava je značajna ne samo zbog trenutnog političkog konteksta, već i zbog budućnosti društvenog suživota u zemlji. Važno je da se kroz dijalog i razumevanje pronađe rešenje koje će poštovati sve strane i osigurati stabilnost i jedinstvo u raznolikosti.
