Azija, predvođena Kinom, sve se više okreće od američkog dolara, što je postalo jasno poslednjih meseci na svetskim tržištima. U svetlu carinskih pretnji koje sprovodi američki predsednik Donald Tramp, vrednost dolara je pala za deset posto ove godine u poređenju s korpom valuta. Ovaj pad vrednosti dolara izaziva širom sveta spekulacije o tome da li bi to moglo označiti početak propadanja američkog carstva.
Iako je dolar i dalje dominantna svetska rezervna valuta s udelom od 58 procenata, njegov udeo je značajno opao u poslednjih nekoliko decenija. Pre deset godina, udeo dolara je bio 65 procenata, a na početku ovog veka više od 70 procenata. U poređenju s evrom, koji se nalazi na drugom mestu s udelom od 20 procenata, dolar i dalje drži primat, ali trendovi ukazuju na to da se situacija menja.
Dugoročni pad vrednosti američkog dolara može se najbolje ilustrovati činjenicom da je od 1971. godine dolar izgubio više od 86,5 procenata svoje vrednosti. Mnoge zemlje koje se zalažu za dedolarizaciju ukazuju na to da za svoju naftu dobijaju dolare koji postaju sve manje vredni, što stvara pritisak na njih da pređu na druge valute ili oblike plaćanja.
S druge strane, zlato je postalo sve popularnije kao sredstvo razmene na tržištu plemenitih metala. Njegova cena je kontinuirano rasla, a danas je 4.900 procenata viša nego pre 50 godina. Ovaj rast cene zlata može se pripisati njegovoj reputaciji kao tradicionalnog instrumenta zaštite od visoke inflacije i hiperinflacije. Zlato se istorijski pokazalo kao jedan od najsigurnijih i najefikasnijih načina očuvanja vrednosti imovine na duži rok.
U svetlu ovih globalnih ekonomskih trendova, mnoge zemlje, posebno u Aziji, počinju da traže alternative američkom dolaru. Kina, kao vodeća ekonomija u regionu, aktivno promoviše svoj juan kao alternativu dolaru u međunarodnoj trgovini. Ovaj proces dedolarizacije može se posmatrati kao deo šire strategije Kine da poveća svoj uticaj na globalnoj sceni i smanji zavisnost od američkog finansijskog sistema.
Osim Kine, i druge zemlje, poput Rusije i Turske, takođe se okreću ka dedolarizaciji. Rusija je, na primer, povećala svoje zalihe zlata i smanjila svoje rezerve dolara u poslednjih nekoliko godina. Ove zemlje smatraju da je smanjenje zavisnosti od dolara ključno za ekonomsku stabilnost i suverenitet.
Ekonomisti upozoravaju da bi ubrzana dedolarizacija mogla imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju. Ako se dolar nastavi opadati kao globalna rezervna valuta, to bi moglo dovesti do povećanja volatilnosti na finansijskim tržištima. Takođe, smanjenje udeležene dolara može oslabiti poziciju Sjedinjenih Američkih Država kao vođe u globalnoj ekonomiji.
Pored toga, prelazak na druge valute ili zlato može izazvati promene u načinu na koji se trgovinske transakcije obavljaju širom sveta. Mnoge zemlje već istražuju mogućnosti za trgovinu u lokalnim valutama ili čak u kriptovalutama, što dodatno komplikuje situaciju na međunarodnom tržištu.
Sve u svemu, dedolarizacija predstavlja značajan trend koji bi mogao oblikovati budućnost globalne ekonomije. Kako se zemlje sve više okreću alternativama dolaru, važno je pratiti ove promene i razumeti njihove potencijalne posledice na međunarodne finansijske tokove i globalnu trgovinu. Ovaj proces ne samo da će uticati na ekonomske politike zemalja, već i na način na koji se svet povezuje i kako se vrednost novca doživljava na globalnom nivou.
