Ukoliko radite 11. novembra, vaša dnevnica mora biti uvećana, bez obzira na to da li ćete kasnije dobiti slobodan dan. Evo kako se tačno obračunava zarada za rad tokom praznika.
Za mnoge zaposlene u Srbiji, današnji dan je poslednji radni dan pre mini odmora koji sledi. Utorak, 11. novembar, se u Srbiji obeležava kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, što je državni praznik koji se zakonom slavi kao neradni dan. Mnogi će ga spojiti sa ponedeljkom, čime će dobiti četiri slobodna dana.
Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo da ne radi tokom državnih i verskih praznika koji su zakonom proglašeni neradnim danima. Tokom tog perioda, radnici imaju pravo na punu naknadu zarade, bez umanjenja. S druge strane, oni koji ipak rade na dan praznika, imaju pravo na uvećanu zaradu.
Propisima je određeno da zaposleni koji radi tokom praznika mora da dobije najmanje 110 odsto uvećanja na osnovnu zaradu. To znači da, pored pune dnevnice, radnik dobija i dodatnih 110 procenata od svoje osnovne satnice. Na primer, ako je osnovna dnevnica radnika 5.000 dinara, za rad na praznik dobiće još 5.500 dinara, što ukupno iznosi 10.500 dinara za taj dan.
Međutim, postoji problem u praksi. Naime, ne postoji jasno propisana kazna za poslodavce koji ne isplate uvećanu zaradu, pa se često dešava da radnici ne dobiju ono što im zakonom pripada. Ako se radno vreme ne može drugačije organizovati, poslodavac može ponuditi zamenski slobodan dan. Ipak, važno je napomenuti da taj slobodan dan nije zakonska obaveza, već stvar dogovora između poslodavca i zaposlenog.
Čak i ako radnik dobije slobodan dan, poslodavac je i dalje dužan da mu isplati uvećanu dnevnicu za rad tokom praznika. Ovo uvećanje se odnosi samo na radnike zaposlene po ugovoru o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme. Oni koji rade po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima ili autorskim ugovorima, nemaju zakonsko pravo na dodatnu naknadu, a njihova primanja zavise isključivo od dogovora sa poslodavcem.
Uvećanje od 110 odsto računa se samo na osnovnu zaradu, bez dodataka kao što su topli obrok, regres, bonusi ili minuli rad. Ovo jasno ukazuje na to da je važno znati svoje prava i obaveze kada je reč o radu tokom praznika. Takođe, radnici bi trebali biti svesni svojih prava i obaveza, kako bi mogli da zaštite svoja interesovanja i osiguraju da dobiju pravednu naknadu za svoj rad.
U Srbiji je važno da se radnici informišu o svojim pravima, posebno kada je u pitanju rad na praznike. Radnici koji se suočavaju sa problemima u vezi sa isplatom uvećane zarade trebali bi da se obrate sindikatima ili pravnicima specijalizovanim za radno pravo kako bi dobili savete i pomoć u rešavanju svojih problema.
U zaključku, rad na praznik nosi sa sobom posebne obaveze za poslodavce, ali i prava za radnike. Svaki zaposleni treba da bude svestan svojih prava i obaveza, kako bi mogao da se izbori za pravednu naknadu za svoj rad. Uvećana zarada za rad na praznik je zakonski propisana i svaki radnik koji radi na taj dan mora biti adekvatno nagrađen. Na taj način se osigurava da se poštuju prava radnika i da se radna etika održava u skladu sa zakonom.
