Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi profesionalni upravnik stambene zgrade dobio je licencu sredinom avgusta 2017. godine. U proteklih osam godina, broj profesionalnih upravnika u Srbiji porastao je na oko 1.450, a oni su prisutni u skoro svim većim i manjim gradovima. Profesionalni upravnici su obučeni i licencirani, sa jasno definisanim administrativnim i zakonskim obavezama. S druge strane, komšija upravitelj je često stanar koji brine o održavanju zgrade bez naknade.
Prednost komšije upravitelja leži u ličnom odnosu s komšijama, većoj fleksibilnosti, kao i smanjenim troškovima, pošto se mnogi poslovi obavljaju volonterski ili uz minimalnu finansijsku podršku. Međutim, izazovi su prisutni, kao što su ograničeno vreme i kapacitet za rešavanje problema u većim zgradama, nedostatak stručnog znanja za složenije zahvate, kao i poteškoće u koordinaciji i odgovornosti.
Profesionalni upravnik, poput Marine Mitić iz Beograda, objašnjava da njen posao obuhvata administraciju, sanaciju i popravke, ali i planiranje ulaganja u uređenje zgrade. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada postavlja okvir za rad profesionalnih upravnika, uključujući javne nabavke i transparentno trošenje sredstava. Profesionalci su takođe ukazali na izazove, kao što su pronalaženje kvalitetnih majstora, povećane zahteve stanara i konstantna potreba za komunikacijom sa njima.
Jedan od komšija upravitelja, Srđan Paroški iz Mirijeva, već pet godina brine o svojoj zgradi bez ikakve nadoknade. On smatra da je ključ uspeha solidarnost i sloga stanara. Profesionalni upravnici, s druge strane, imaju obavezu da prate zakonske odredbe, pišu ugovore i odgovaraju stanarima, kao i Privrednoj komori i zakonima. Stanari imaju pravo da promene profesionalnog upravnika uz dvotrećinsku većinu.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada definiše nadležnosti profesionalnog upravnika, uključujući odgovornosti u slučaju neizvršavanja obaveza, hitne intervencije, kao i obavezu godišnjeg izveštavanja o radu. Profesionalni upravnici su obavezni da imaju polisu osiguranja profesionalne odgovornosti i da održavaju transparentnost u svom radu.
Kada je reč o isplativosti angažovanja profesionalnog upravnika, izveštaji sugerišu da u manjim, kompaktnim zgradama sa složnim stanarima, komšija upravitelj može biti sasvim dovoljan. Međutim, za veće zgrade sa više od 30 stanova, gde su tehnička održavanja, liftovi, fasade i infrastruktura složeniji, angažovanje profesionalnog upravnika donosi veću vrednost. Oni mogu sprečiti kvarove i na duže staze uštedeti novac.
Stanari takođe imaju pravo da prijave neodgovorno ponašanje upravnika Sudu časti pri Privrednoj komori Srbije ili komunalnoj i građevinskoj inspekciji ukoliko upravnik ne održava zgradu u skladu sa zakonom. Ova pravila i obaveze su osmišljena kako bi osigurala kvalitetno upravljanje zgradama i zaštitila prava stanara.
U zaključku, profesionalni upravnici igraju ključnu ulogu u održavanju stambenih objekata u Srbiji. Njihovo angažovanje donosi mnoge prednosti, posebno u većim zgradama, gde je potrebna stručnost i organizacija. S druge strane, komšija upravitelj može biti dobar izbor u manjim zajednicama, ali sa određenim rizicima. Važno je da se stanari informišu o svojim pravima i obavezama kako bi osigurali kvalitetno i efikasno upravljanje svojim stambenim prostorima.
