Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević je na sednici crnogorskog parlamenta osudio nedavne odluke Hrvatske, koja je zabranila grupi od 50 studenata iz Srbije da posete logor Jasenovac. Ova poseta je planirana kako bi se odala počast žrtvama, među kojima su Srbi, Jevreji i Romi, a Knežević je istakao da je zabrana posete znakovita i duboko uvredljiva.
Knežević je rekao da je Jasenovac simbol stradanja i da ne može biti zaboravljen. On je predložio da Crna Gora donese rezoluciju koja bi uklonila svaki vid sećanja na zločine počinjene za vreme NDH, naglašavajući da neki ne žele da se sećaju prošlosti, čak ni mrtvih. On je ironično sugerisao da bi bilo najbolje da se rečna korita isušuju kako ne bi podsećala na leševe koji su plivali rečnim tokom, i da bi se trebale poseći vrbe koje su bile korišćene za vešanje Srba.
U svom obraćanju, Knežević je ukazao na to da je Hrvatska članica Evropske unije i kao takva bi trebala biti primer tolerancije i poštovanja. Umesto toga, ona je, kako je rekao, donela odluku koja ukazuje na sistematsko zaboravljanje i negiranje genocida. On je naglasio da su rezolucije koje je usvojila parlamentarna većina u Crnoj Gori ključne za borbu protiv zaborava i za sećanje na stradale.
Knežević je pominjao i političko povampirenje Ranka Krivokapića, ministra u prethodnoj vladi, koji je, prema njegovim rečima, nakon usvajanja rezolucije, započeo aktivnosti protiv političara iz crnogorske većine. On je ukazao na to da se spisak političara koji bi trebali da se nađu na „crnoj listi“ dostavlja preko diplomatskih kanala, što dodatno komplikuje situaciju.
On je takođe podelio svoje lične osećaje prema hrvatskom evroposlaniku Tomislavu Sokol, s kojim ima konflikte, govoreći o njegovim čestim referencama na njega kao o nečemu što se može smatrati patološkom opsesijom. Knežević je na humorističan način apelovao na parlament da ga zaštiti od Sokola, naglašavajući svoju sklonost ka ženama.
Završavajući svoje obraćanje, Knežević je apelovao na Hrvatsku da omogući srpskim studentima da polože cveće u Jasenovcu, smatrajući to osnovnim ljudskim pravom na sećanje i poštovanje prema žrtvama. Njegove reči odražavaju duboku emotivnu težinu i osećaj pravde koji mnogi osećaju prema nepravdama iz prošlosti.
Ovaj incident je izazvao brojne reakcije u javnosti, pokrećući pitanja o odnosima između Srbije i Hrvatske, kao i o sećanju na zločine iz prošlosti. Kneževićevi komentari pokazuju složenost i emotivnost ovih tema, ali i potrebu za dijalogom i razumevanjem među narodima bivše Jugoslavije.
Takođe, ovaj događaj može biti podsticaj za diskusiju o tome kako se sećamo prošlosti i kako možemo graditi budućnost u kojoj će se svi narodi osećati poštovano. Kneževićev govor je, bez sumnje, otvorio vrata za nova razmišljanja o pomirenju i mogućem suživotu na ovim prostorima.
