Princeza Jelisaveta Karađorđević, u svom novom delu „Tamo daleko“, otvorila je vrata prošlosti i pružila uvid u sudbinu svoje porodice, ali i u turbulencije koje su oblikovale istoriju Kraljevine Jugoslavije. Na promociji koja je održana u atrijumu Narodnog muzeja Srbije, princeza je istakla da je knjiga napisana s ciljem da skine ljagu sa imena njenog oca, kneza Pavla Karađorđevića, i da pruži jasniju sliku o njegovoj ulozi i ljubavi prema zemlji.
Knjiga se posebno bavi događajem od 27. marta 1941. godine, kada je došlo do vojnog puča u Kraljevini Jugoslaviji. Tada su pučisti, predvođeni generalom Dušanom Simovićem, zbacili kneza Pavla i na vlast doveli maloletnog kralja Petra II Karađorđevića. Ovaj puč je doveo do katastrofalnih posledica, jer su nacistička Nemačka i fašistička Italija ubrzo napale Jugoslaviju, što je rezultiralo okupacijom.
Tokom promocije, princeza Jelisaveta je naglasila da je njen otac bio duboko posvećen svojoj zemlji i narodu, ali nije uspeo da ih zaštiti od nadolazeće katastrofe. Ona je s tugom podelila kako je njena porodica, nakon puča, morala da napusti dom u izuzetno kratkom roku, bez ikakvog pripremanja za izgnanstvo. „Veliki je teret bio da budem kriminalac, nevoljena, bez pasoša, državljanstva, bez ičega“, izjavila je princeza, govoreći o teškim godinama koje su usledile.
Nakon puča, knez Pavle je želeo da se preseli u Englesku, ali britanske vlasti su odbile njegov zahtev i poslale porodicu u Keniju. Tamo je knez Pavle patio od bolesti, a princeza Jelisaveta je otkrila da je umro usled malarije koja je prešla u leukemiju, duboko pogođen gubitkom domovine.
U istraživanju koje je sprovela dok je radila na knjizi, princeza je otkrila i planove za ubistvo njenog oca, što dodatno osvetljava kompleksnost situacije u kojoj se nalazila porodica Karađorđević. Kroz svoja sećanja i istraživanja, ona je pokušala da prikaže ne samo ličnu, već i kolektivnu sudbinu naroda u tom turbulentnom vremenu.
Knjiga takođe osvetljava i kulturnu ostavštinu koju je knez Pavle ostavio. On je osnovao Muzej kneza Pavla 1925. godine, gde je počeo da sakuplja dela impresionista, umetnički pravac koji tada nije bio popularan, ali danas se smatra dragocenim delom kulturne baštine Srbije.
Branka Nakaniši, istoričarka umetnosti i novinarka, komentarisala je knjigu i ocenila je kao bogatstvo istorijskih informacija i avantura. Njena reč o delu princeze Jelisavete naglašava značaj koji ova autobiografija ima ne samo za priču o porodici Karađorđević, već i za razumevanje šireg konteksta istorije Srbije i Balkana.
Knjiga „Tamo daleko“ predstavlja ličnu priču princeze Jelisavete, ali istovremeno služi i kao važan dokument koji beleži ključne trenutke iz prošlosti. Njen cilj je da pruži novu perspektivu na događaje koji su oblikovali sudbinu njenih predaka i naroda kojem pripada. U svetlu savremenih izazova, ova autobiografija poziva na razmišljanje o identitetu, kulturi i nasleđu, čime se dodatno obogaćuje razumevanje srpske istorije.
Princeza Jelisaveta Karađorđević, kroz svoje reči, čini da se oseća nostalgija za izgubljenim vremenima, ali i nada za budućnost, pozivajući sve nas da se setimo svojih korena i značaja koji oni imaju u oblikovanju naše sudbine.
